OTIŠAO U NORVEŠKU DA ZARADI ZA BOLESNOG BRATA I NE PLANIRA DA SE VRATI: Ovde nema šanse da ne budeš plaćen, a za Božić stiže i poklon od države

U toku je "masovni beg Hrvata u inostranstvo", navode tamošnji portali, a jedna od sve atraktivnijih zemalja u koje Hrvati odlaze je Norveška.

U Norvešku se od 2013. do druge polovine 2017. doselilo 1.999 ljudi iz Hrvatske, navode podaci norveškog Zavoda za statistiku.

Jedan od njih je i 24-godišnji Dino Subašić iz Županje, koji je kontaktirao Index kako bi opisao što svi oni koji se odluče na beg iz Hrvatske i okolnih balkanskih zemalja mogu očekivati u Norveškoj. Dino je godinama s mlađim bratom živeo u hraniteljskim domovima. Razdvojili su ih od roditelja dok su bili mali, a još veći problemi zatekli su ih pre 5 godina, kada je njegovom bratu dijagnostikovana retka Vilsonova bolest.

Dino je ovog leta odlučio da ode u Norvešku kako bi zaradio dovoljno novca za bolesnog brata.

"Bio sam na putu za more, išao sam na rođendan najboljeg prijatelja kada sam dobio poruku na Fejsbuku s pitanjem da li bih želeo da radim u Norveškoj, u Nesbijenu, gradiću od 3.500 stanovnika", počinje svoju priču Dino.

Nije ni trenutka razmišljao, već je odmah odgovorio potvrdno.

"Na početku mi nije bilo baš svejedno da odem i ostavim sve iza sebe, ali ja gledam na budućnost i na bolje sutra, za sebe i svoju porodicu, naravno", priča Dino.

Rigorozna pravila

Šestog septembra poleteo je iz Zagreba i došao u Oslo, a na aerodromu ga je dočekao otac njegovog novog šefa.

"Prva stvar što sam primetio tokom vožnje, ovde se ljudi jako strogo drže propisa. Ako je dozvoljeno 80 km na sat - onda se toliko i vozi. Jer kazne su rigorozne. Trideset km preko dopuštene brzine - automatski ti uzimaju vozačku i moraš ponovo na sva polaganja da bi je dobio natrag. Naravno, još te kazne novčano. Norveška je po tom pitanju u top 5 zemlja po najmanje nesreća na putevima", kaže mladi Hrvat.

Dino radi kao profesionalni barmen. U Zagrebu je radio u nekoliko restorana, iako je završio zanat za automehaničara.

"Nisam mogao mnogo da biram pa sam prihvatio prvo što mi se ponudilo kada sam došao u Zagreb, i dao maksimum da što više naučim", kaže.

U Norveškoj radi kao barmen i konobar u restoranu i u jednoj pivnici.

"Ovde nema šanse da radiš, a ne budeš plaćen"

"Ovde je princip mnogo drugačiji od našeg. Počevši od rada - po ugovoru smeš da radiš 160 sati mesečno i imaš dva dana slobodno. Imaš posebnu beležnicu u koju upisuješ kada si došao i u koliko sati odlaziš s posla. Dok recimo u Hrvatskoj nema baš takvog sistema, radiš i više od 8 sati, ali ne plate, još se na kraju i deru na tebe jer si nervozan i umoran. Svaki sat je plaćen i nema ovde teoretske šanse da ne budeš plaćen. Sve ide preko kartice, ništa nema na ruke", kaže Dino, i nastavlja:

"Porez plaćamo mi, kao fizičke osobe. I poprilično je veliki - od 27 do 35 odsto. Od toga 12.5 % ide na povrat poreza, ali u tom porezu ti imaš osiguranu lekarsku pomoć ako ti se nešto desi, ništa ne plaćaš dodatno. Pre nego dobiješ karticu, dobiješ listu u kojoj piše koliko plaćaš porez na koju svotu novca, ne može ti neko reći: Sad ovoliko platiš, a sada malo više i sl... U decembru porez prema svim građanima bude 15 % - to je od države kao poklon za Božić i Novu godinu. Trinaesta plata ti stiže cela, bez obračuna poreza. To je kao povrat poreza na kraju godine", objašnjava Dino.

"Ovde je moguće biti prijavljen u više firmi, ako te poslodavac recimo prijavi na 80 % radnog vremena. Onda možeš da radiš u još jednoj firmi. Ali, da bi počeo da radiš ovde, prvo što treba uraditi jeste rešiti stambeno pitanje. Kada imaš mesto stanovanja, imaš i sve druge mogućnosti otvorene", dodaje.

Cene hrane paprene, ali ne za norveške standarde

Kako kaže, prosečna plata u Norveškoj iznosi oko 2.000 evra, ali uvek ima mesta za napredak. Kaže da su cene hrane vrlo visoke i većina ljudi iz Hrvatske bi se šokirala kada bi ih videla, ali napominje kako s vremenom svi shvate da je to normalna cena za tamošnje standarde.

"Recimo, 1.400 grama belog mesa košta skoro 15 evra, 12 malih jaja košta skoro tri evra, isto toliko i kilogram jabuka. "Pepsi" od 1.5 L košta četiri evra. Najjeftinije šišanje košta 45 evra. Jedan kebab izađe oko 15 evra. S druge strane, ovde je tehnologija jako jeftina, jeftinija čak i od Hrvatske, kao i struja i gorivo", dodaje Dino.

"Nema stresa"

"Ljudi su ovde jako smireni", priča Dino i napominje kako je u Norveškoj svega dva meseca i vrlo je zadovoljan.

"Nema stresa i preteranog fizičkog posla. Nisu znatiželjni, neće vas ispitivati ko ste, odakle ste, pa kako ste došli i slično... Ne opterećuju se tuđim životom kao naši u Hrvatskoj. Niko ne gleda nosim li markiranu robu, izgledam li bogato, jednostavno ne pate od takvog ponašanja", kaže.

Planira li povratak kući?

"Iskreno - i ne baš, jer s hrvatskom platom ne bih mogao da pokrijem sve troškove. S ovom platom ovde plaćam stan u Norveškoj, platim porez, platim stan u Zagrebu, hranu za majku i bolesnog brata koji je u bolnici, i još sebi kupim hranu. I još uz sve to ostane mi još novca za život", kaže Dino.

Kurir.rs/ Index.hr

Foto: Profimedia

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI UŽIVO: Ekskluzivni izveštaj DB: Arkan pravio haos u Beogradu po nalogu crnogorske tajne službe!