AMERI SAMO LAPRDAJU, ENGLEZIMA JE SVE OK, POLJACI RADE SVE KONTRA Urnebesan tekst Dalmatinke koja je skenirala turiste u Hrvatskoj

Trenutno na hrvatskom Jadranu boravi veliki broj stranih gostiju - od Italijana, Engleza, pa čak i Australijanaca, a svaki od njih ima svoje zahteve. Kako bi dočarali koji su gosti 'najbolji', a od kojih vam se 'diže kosa na glavi', na Fejsbuk stranici Dalmatinske generacije objavljen je satirični tekst bibliotekarke Dade Batinić iz Makarske, koji je još 2015. godine duhovito opisao turiste po nacionalnosti na njenom profilu. „Italijani vas uvek pitaju da li govorite engleski, ali ne razumeju vaš odgovor, ma kakav on bio, jer ne govore engleski.

Rezervisali su stan za sutradan, a novac potrošili sutradan ujutru. Spremaju se da idu kući, ne misle ozbiljno i vraćaju rođaka, videli su ga jutros na plaži, doša samo za dan. Kako ti se uvuku pod kožu, ulaziš pet dana besplatno. I kod rođaka. Oni plaču od srca, ti jecaš. Pitaju te šta ti je, ni sam ne znaš. Od tada ste najbolji prijatelji, pa zimi, naravno, idete kod njih. Dobijate više novca u tim mirnim danima nego tokom cele godine. Kad se vratiš kući, svako malo te pitaju kako si, a u posetu im dođeš samo kad pomisliš. Kada pričate o njima svojim prijateljima, pominjete ih u novcu koji sipaju na vas da ne možete da zaradite, a kada pričaju svojim prijateljima o vama, svaki njihov prijatelj misli da ste sjajni i prati vas na Fejsbuku.

Zaključujete da imate ograničen dalmatinski mentalitet i gadite sami sebe u periodu od 1.10. do 1.6. Ako je Švabo rekao da će u subotu u 10 sati autoput biti zatvoren zbog nevremena, njegova majka će umreti, ali će on biti tamo u 10 sati. Ponašaš se prema njima kao i oni prema tebi, službeno, kao da dolaziš u opštinu da sređuješ papire. Gledate se malo hladno, malo sa nerazumevanjem, brinete se ako vam nešto nije u redu, a njima smeta što ih pitate kako su. Posle toga ih više ne vidite i ne čujete. Izgleda da ih nema, ne koriste ni vodu ni struju, jedino što svaki dan okače novog sugamena o konopac. Poštuješ kućni red zbog njih, slušaš televiziju do jačine 20 i pretiš ocu da ćeš ga ostaviti u staračkom domu ako nagura na 30. Ne zvoni ti mobilni, samo nastavlja da zvoni, i taman da si dobio na lutriji, ti šapućeš da. Kada odu, stan dajete samo Amerikancima da balansiraju energije.

Amerikanci non-stop brbljaju, i idu ti na živce čak i na stanici. U njima nema nijedne rečenice bez bar dva podštapa i vidi se zašto naš čovek uspeva u stranom svetu. Za Hrvatsku su prvi put čuli igrajući društvene igre. Okupilo se njih šestoro i jedan pokazao gde će ove godine na more. Prst zavatio i susedne zemlje, ali je, za razliku od Bosne i Hercegovine i Srbije, Kroejša na moru. Ni za Neum nikad nisu čuli. U avionu su guglali sve o našoj istoriji od sedmog veka naovamo, videli da su kurve i špice i čude se što znamo šta je vaj-faj. Potražite ih pre nego što dođete do stana.

Poljaci nisu sigurni da li je Makarska grad koji su nameravali da posete, niti znaju kako su tamo stigli. Pitaju te svašta, ništa ne čuju. Pitaju da li mogu da idu na planinu i kada je najbolje da idu. Kažete da su najbolje boje pre sunca, a ne u podne, one odlaze u podne. Kažete da je prodavnica pedeset metara levo, oni idu desno do izlaza iz grada. Pitaju vas gde je nudistička plaža, neće se kupati tamo osim ako greškom ne naiđu na nju. Uputite ih na plažu, javna plaža je 5 minuta od kuće. Kad se vrate, pokažu vam slike koza i među kozama prepoznajete Andriju Bakujina koji živi u Velikom brdu, desetak kilometara odavde. Svaki put kada ih pogledate, glupo se nasmeju i pomislite u sebi da borave u nekakvom domu. Uništavaju polovinu vašeg inventara, optužuju vas da preturate po stvarima jer ne mogu da nađu svoj otvarač za konzerve. Zašto zapuše mašinu za pranje sudova jer rade zajedno sa mikrotalasnom pećnicom i guraju je unutra. Kad odu, pomisliš malo na Hitlera.

Englezima je sve odlično, osim što prezrivo komentarišu ono što vide i dodirnu. Sardine su odlične, ali zar nemate ribu i pomfrit? Sa mladima je lakše, čuli su za Dubrovnik i Zrće, pa objasnite da ste između. Ići će tamo ili tamo sutra, u zavisnosti od autobuskih linija. Sve morate naplatiti unapred jel oču, padnu sa balkona i naredne dane provedu u bolnici. Odeš jednog dana u posetu, doneseš kilogram limuna i litar soka, Englez je još u komi, sve vratiš kući. Potrošili ste se, ali ne žalite.

Australijanci vam plaćaju deset dana, ali pošto svrate u pab prve noći, ne vidite ih više narednih devet dana. Dolaze kući tek desetog dana, u istoj majci i pravim gaćama u kojima su viđeni prvog dana. U panici traže pasoše, kasne na avion. Ljube i grle tvoju majku, kao i komšinicu sa kojoma koje ne govoriš. Dozivaju prolaznike, mašu svima. Za Australijance nema potrebe da brinete da neće ući u avion jer se još nije desilo. Ponekad se desi da je gužva oko ukrcaja, pa oni koji kasne tri sata ili tri dana stignu na vreme. Francuzi, došao je čin, napišu šta će da se žale ako ne dobiju refundaciju. Odmah pristajete da vratite 100 evra samo da vam ne smetaju za svaku sitnicu. Sa njihovim novcem iznajmite stan kod tetke i vratite se kada odu.

Česi stavljaju stvari u stan, stavljaju ceradu na auto i nema šanse da sednu za volan do kraja odmora, iako obilaze celu rivijeru. Poznaju svaku prodavnicu u gradu, upoznati su sa besplatnim događajima, kulturnim znamenitostima, lutaju po plažama i planinama... Tek kad sve vide, popiju kriglu piva. Kao što Čehinja voli da pokaže grudi, tako i Čeh voli da pokaže svoje međunožje. Kao što Čehinja, koristeći otklon od obale, podmuklo ima seks sa našim spasiocem na plaži, tako Čeh šmugne pivo govoreći da mora u kafić da bi otišao u kupatilo. „Fudbalska frizura” i dalje dobro kotira među muškarcima, dok se žene kratko šišaju, pa se ne zna da li je ošišana ili počupana. Da ne razmišljaju da li će izgoreti ili ne, sprže se prvog dana i hvale se među prijateljima ko je crveniji. Loše ti je kad odu jer su veseli i nema zla u njima. Njihova ćerka se ionako udaje za vašeg rođaka, videćete se.

Hercegovac ništa ne rezerviše jer je u ratu kupio stan u Makarskoj. Kada izađe iz auta, odlazi do najbližeg kafića i troje dece pije dok žena sve istovari iz gepeka. Ona traži peraje, maske, mreže, kišobrane, rukavice itd. Kada su klinci u moru, majka sedi pod suncobranom i gleda ih prema zalivu iako ne zna da pliva. Jet-ski izložbe su nadjačane gumenjakom i cela plaža gleda šta gumenjak može. A ja mogu da uradim sledeće: začepiš rukom nos i stisneš usta da poplave, pa dodirni glavom more. Tako stotinak puta, ali sa pravim entuzijazmom i uzvicima. Jedini način da ih se rešite je da pozovete "pauk". Austrijanac, kao i Slovenac, ako dođe, dođe na biciklima ili bar sa automobilom koji vuče pet-šest bicikala na krovu. Ne ide na more, ali ga vidiš na stazama kad ideš u planinu da kopaš krompire.

Kurir.rs/Večernji