MISTERIOZNI SVET JEDNOG OD NAJBOGATIJIH HRVATA: Njegova slika ne postoji, a da ga vidite na ulici mislili bi da je keramičar!

Ne postoji javna fotografija Danka Ćorića. Hercegovački "kralj kladionica" Širokobriježan, osnivač SuperSporta, jedan od najbogatijih Hrvata, nikada nije javno govorio o svom poslu i životu. U novinama nema ni slova ni slika. Vrlo malo ljudi uopšte zna kako on izgleda, a još manje može reći da ga zaista dobro poznaje. Čovek je duh. Na internetu je, pak, teško pronaći jednu aferu, skandal ili optužbu za malverzacije koja bi se odnosila na njega, jedina vest su šturi i dosadni redovi u poslovnim rubrikama o kupovini, prodaji ili preuzimanju raznih kompanija koje poseduje, prenosi Jutarnji.

„Dugo nismo bili u kontaktu, ali se priča da nije dobrog zdravlja, a na to je sigurno uticao i njegov način života“, kaže nam jedan od njegovih starih poslovnih saradnika. Nakon što se maločas pojavila vest da je britanska kladioničarska grupa Entain kupila 75 odsto SuperSporta - najveće hrvatske kladionice i sponzora Hrvatskog nogometnog saveza - za više od sedam milijardi kuna - odlučili smo da istražimo ko je osnivač SuperSporta, a self mejd milijarder, o kome gotovo niko ništa ne zna i biznismen iz radničke klase, koji je izgradio poslovnu imperiju od nule. Inače, treba napomenuti da ova najnovija transakcija nije prva promena vlasničke strukture u SuperSportu. Ćorić je pre nekoliko godina prodao većinski udeo u svojoj kompaniji češkom investitoru za 500 miliona evra, a manjinski zadržao i posvetio se ulaganjima u turizam.

Uglavnom, ako bismo pokušali da sumiramo život Danka Ćorića u rečenici, i da upotrebimo odgovarajući kladioničarski žargon, to bi bila sintagma „iz keca u dvojku“. Ovo je koeficijent ili kurs koji je gotovo nemoguće pogoditi, a isto se može reći i za karijeru izbacivača i telohranitelja nemačkih kazina, šljaka bez formalnog obrazovanja, koji je prvi osnovao kladionice u Hrvatska, i na kraju izgradio carstvo sa 320 filijala, sa godišnjim profitom između 300 i 500 miliona kuna, hiljadu zaposlenih, vlasnik jadranskih hotelskih lanaca i osnivač osiguravajućeg društva (HOK).

"Odakle mu ideja za kladionicu, teško je reći. Svet kockanja je verovatno upoznao u Nemačkoj, kada je radio u kockarnicama kao obezbeđenje. U to vreme ove kladionice ovde nisu bile toliko popularne. kakvi su danas“, kaže sagovornik koji je dobro poznavao Ćorića o tome kako je izgledalo početkom 2000-ih, kada je taj posao u Hrvatskoj počeo da cveta. Pre toga skoro niko ne zna kakvo je Ćorićevo odrastanje, obrazovanje, gde je upoznao suprugu Lindu. Poznato je da je rođen u Širokom Brijegu, pre otprilike 57 godina, da je početkom 20-ih, pre rata, otišao u Nemačku, gdje je, kako nam kažu njegovi poznanici, radio u kockarnicama i kockarnicama kao redar. U Hrvatsku se vratio neposredno pred novi milenijum, kao relativno mlad čovek u srednjim tridesetim godinama, da bi 2000. godine pokrenuo kladionicu SuperSport. Kladionica, "kazino radničke klase".

"U taj posao je ušao sa pet prijatelja. Ali brzo je postalo jasno da ti njegovi poslovni partneri ne shvataju posao ozbiljno i ne mogu da prate njegov radni tempo, pa je morao da ih isplati. I tako on je zapravo preuzeo celu kompaniju od samog početka“, kaže izvor. Kladioničarstvo u Hrvatskoj tada je eksplodiralo. U samo pet-šest godina, do 2006. godine, u Hrvatskoj je registrovano čak 14 sportskih kladionica sa više od 1.900 poslovnica. Očekivano, to se pretvorilo u surov, konkurentan, krvoločan posao u zemlji još uvek nesposobnih kapitalista. Toliko da je, kako se neki verovatno sećaju, bivši reprezentativac i trener Igor Štimac uspeo da pokrene lanac kladionica Sport Tip, blesnuo je uspehom i propao – za samo nekoliko godina. Kada je zatvorio svoja vrata 2005. za neuspeh je okrivio "nepovoljni poreski zakon i nelojalnu konkurenciju".

Slična sudbina zadesila je kladionice Redine, ABC-kladionice, Žderića i Derbi. Međutim, naš sagovornik, koji je tada radio u SuperSportu, kaže da je pozadina pošasti kladioničara bila drugačija. Jednostavno, kaže, naše kladionice, neiskusne u poslu, nisu radile na finansijskim rezervama, koje u Engleskoj postojie kao stara tradicija klađenja, i već je postala poslovni standard.

- Poznato je da su vlasnici nekih kladionica ovde zaradili velike pare, a da ih je život preuzeo. Počeli su da troše, žive raskošno, putovanja, večeri, jahte, vile... - prepričava. A onda se desila „crna nedelja“.

„Da, crna nedelja. Nedelja u kojoj favoriti dobijaju sve utakmice u utorak, četvrtak, subotu i nedelju. Kada se to desi, kladionice se suočavaju sa ogromnim isplatama jer ima mnogo dobitaka. To je najgora noćna mora svakog vlasnika kladionice. ", on kaže. Više od pedeset mečeva, Kup Uefa, Liga šampiona, nacionalni mečevi, za četiri dana završeni su pobedom protivnika kome je kladionica donela prednost. Niko nije očekivao da će se sve tako spojiti.

"Došlo je do problema. Kladionice nemaju dovoljno novca da isplate. Svi su bili potreseni, čak je i Čana morao da podigne kredit da bi vratio novac. Ali situacija je bila mnogo gora za druge. Znate, jednom ste recite klijentu da ne možete odmah da uplatite novac, da ga vratite za par sati, gotovo, poverenje je izgubljeno, a on neće da se vrati u vašu kladionicu – prepričava nam sagovornik, dodajući da je dobar deo kladionica tim događajem naučio lekciju. Promenio je strategiju. Ona se sastojala u podizanju koeficijenata u svojim kladionicama, kada se niko nije usudio da to uradi, i time privlačenju klijenata. A sve što zaradi, drži u firmi, to bi Štimac nazvao "nelojalnom konkurencijom".

Svi su zeznuli, igrali na sigurno, ali Čana je digao kvotu, to je bio njegov rizik i isplatilo se“, kaže nam sagovornik. Veće kvote znače veću potencijalnu zaradu za kladioničara, što je, naravno, primamljivije. Ali to znači i veću potencijalnu zaradu za kladionicu, ali i ogroman rizik ako se takva „crna nedelja” ponovi. Ispostavilo se da je to bila dobra Ćorićeva odluka. Crne nedelje se dugo nisu dešavale, a preduzetnik je zaradio mnogo novca na većim kvotama.

"I ostavio je svaku kunu u firmi. I dalje je živio skromno, u istom stanu na Vrbiku. Stvorio je finansijske rezerve i ubrzo došao da drži 60 odsto domaćeg tržišta kladionica", prepričava izvor. Ćorića su pojedini mediji su tada nazivali „vlasnikom najprofitabilnije firme u državi“. Period od 2005. do 2015. godine smatra se zlatnim dobom kladionica. Rekordna je bila 2014. godina kada je ukupan promet svih hrvatskih kladionica iznosio 5,75 milijardi kuna, ali je 2015. drastično pao na 4,9 milijardi kuna. SuperSport je te godine ostvario neto dobit od 173 miliona kuna, uz 442 miliona kuna prihoda. Godinu ranije profit je bio još veći – 303 miliona. Na domaćem tržištu bilo je 18 kladionica, ali su glavni konkurenti Supersport, Germania sport i Favorit kladionica tih godina poslovali s gubitkom, a Hattrick PSK sa manje od milion kuna dobiti.

Istovremeno, 2007. godine Ćorić ulazi i u druge poslove. Osniva Zodaks Investments d.o.o., a od Hrvatske advokatske komore (HOK) kupuje osiguravajuće društvo HOK osiguranje koje se od svog osnivanja bavi isključivo osiguranjem od odgovornosti Komore. Osiguravajuću kuću, tu malo rafiniraniju formu kladionice, zadržao je do 2015. godine, kada ju je prodao. HOK je tada imao 189 miliona kuna prihoda i 17 miliona kuna dobiti, a zapošljavao je 291 osobu. Uprkos svemu, Ćorića zaposleni pamte kao čoveka koji nikada nije nosio brendiranu odeću. Štaviše, često su ga gledali pomalo sumnjičavo, jer je ispod košulje, koja je bila za koji broj dva premala, često imao pristojan stomak. Kažu i da nikada nije bio gazda koji je vikao, nikad psovao, ali, iskreno, nije bio ni najelokventniji govornik. Bio je, sećaju se, šljaker. Tako se oblačio, tako se i ponašao.

Zato je, ipak, SuperSport oduvek bio radnička kladionica. Nisu bile posebno opremljene ili ugledne ekspoziture, nisu bile ni na najboljim lokacijama u gradu, češće periferiji i skromnim mestima. Ali to nije značilo da Ćorić nije obraćao veliku pažnju na detalje.

Ćorić je pre tri godine kupio hotel Maestral u Dubrovniku, a sve zahvaljujući svom unosnom kladioničarskom poslu

"Kada je tražio devojke za rad u kladionicama, osim što su morale da budu fine i ljubazne, pobrinuo se da brzo kucaju i budu precizne. Shvatio je da niko ne voli da čeka u redu da plati. za kartu, to nervira ljude“, kaže on. Ipak, Ćorić je teško pronalazio svoje najbliže saradnike. Retko ko je mogao da radi onoliko koliko je očekivao. Sam Ćorić je, kako legenda kaže, dane i noći provodio u svojoj kancelariji. Na listu papira je napisao 10 ili 15 parova koji se najviše igraju tog dana. I pratio je svaki rezultat. Ipak, ne meč. Manje je bio zainteresovan za igru. Kako nam kažu njegove kolege, u kancelariji je imao sedam ekrana, a na svakom je bio otvoren teletekst. Internet je još bio u povojima, ali je SuperSport prvi uveo onlajn klađenje, kao i klađenje uživo preko TV prijemnika pre toga.

„Seo bi u stolicu izureći u te ekrane i samo precrtavajući papir da vidim koja je utakmica završena. Oko njega je uvek bilo nekoliko paklica cigareta, gomile opušaka. Nije pio, nikada, ali je mnogo pušio", priča nam njegova bivša radnica. To mu je ostavljalo malo vremena za porodicu. Njegova supruga Linda, seća se naša sagovornica, često se žalila na to.

Danko, idemo na more, na vikendicu, odmori se malo, rekla mu je. Ali on je nikada nije slušao.

"Ma šta. Morate da znate, reč je o čoveku koji je imao nula društvenog života, nula luksuza, a verovatno je zbog njegove posvećenosti stradao i porodični život", kaže on. Na kraju, ovaj stres mu je narušio zdravlje. Toliko da je pre nekoliko godina prodao većinu svojih akcija u SuperSportu i okrenuo se turizmu. Ćorić, prema uverenju naših sagovornika, trenutno živi sa suprugom u Svetoj Nedelji, a među poslednjim vestima o njemu bila je i ona iz 2019. da je za 153 miliona kuna kupio dubrovački hotel Maestral, u koji su najavljena velika ulaganja, kao i u hotelima u Zadru.

Kurir.rs/Jutarnji.hr