Kacam se obreo u prestonici Srbie, dobiem tu neku želju da svratim do bioskopa dodgledam neki dugometražni film opuštanje u vidu relaksacie, grickanje kokica i ispianje napitka iz kategorie gaziranih. Voli Pantela filmsku umetnost takozvanu umetnost numeracie sedam, ta neka drama ili triler zonfić, mada mi posebno gode filmska ostvarenja sa tematikom magične igre sa balonom.

Zovem Žigaru i kumaru, oni odgovor: „Ne možemo danas, ćene trener da nas pusti na odmor vrste popodnevnih“, a ja tuga štopo volim da damgle filmove s kumarom i Žigarom. Ša da radim, ćenem sam da idem, nie lepo, reko: „Saću nabacim neku bičarku da me prati, pa posle razlaz.“

Đemdo u beogracki kompleks za prodaju markirane robe i kvalitetnih bioskopa, pa počnem sa bacanjem pogleda ka potencialnim žrtvama. Izbor pada na bičarku s naidužim nogama, zanosnim oblinama i ništa manje lepim facialnim izrazom. Prilazim s čompri: „Alo, mače, ša ima, kako živiš, el ti se gleda neko filmsko ostvarenje u bioskopu na drugom spratu?“, a ona odgovor: „Naravno, bogoče, samo da ostavim dečka s kojim sam došla, pa idemo.“

Uvatim e pod ruku, staem i počnem s razgledanjem repertoara. Nema niša se gleda, nači samo neki crtaći (voli Pantela crtaće, al’ za odrasle), a bičarka dobacue: „Ae gledamo ovog medveda s nazivom Ted, čula sam da e bardo.“ U maniru pravog džentlmena odobrim njenu zamisao i uzimam karte, slane zanimacie i gazirano piće.

Ulazimo, smeštanje lokacie sedišta vrste numerisana i počinju treileri filmova tipa uskoro u bioskopima. Ima Pantela ša da vidi - tai neki film Artiljero, radnja „Vratimo Vidaru u Zvezdu“. Reko: „Ša e ovo, filmsko ostvarenje o Vidari, a iskulirali bogoca?“, pa de to ima? Moraće da padne to neko kontaktiranje producenta i ništa manje režisera, da divim u čemu e problem.

Malo mi se uvukla nervoza zbog nepravde, sreća da e film sa medvedom zvanim Ted bio bardo, pa sam iskuliro. Nači čekam premieru filma o Vidari, da divim o čemu se radi i šaljem preporuku za ovog medveda, nači smeh i nabianje mišića vrste trbušnih.