Slušaj vest

Turbulentan prvi deo sezone za Vojvodinu. Početak i kraj – odlični, između toga – dosta problema.

Kada je Voša odigrala fantastičan meč u Amsterdamu protiv Ajaksa, niko nije ni pomislio da ovaj tim neće biti u vrhu Super lige i daleko dogurati u Evropi. Ipak, nesrećan poraz od Maribora potpuno je poljuljao ekipu… Usledila je serija rezultata i igara ispod renomea kluba, ali je finiš prvog dela sezone bio odličan i najavio je ispunjenje ambicija.

Marko Jovanović, sportski direktor Vojvodine, sumirao je sve učinjeno. Za početak u prvom delu sezone.

– Iskreno u trenutku mečeva sa Ajaksom i Mariborom bili smo sigurni da ćemo biti visoko plasirani u Super ligi Srbije i da ćemo proći Maribor… Tim je izgledao spreman na velike domete, to smo i pokazali protiv Ajaksa, svima nam je ličilo da je to, ali… – počinje priču Jovanović.

Usledila je eliminacija na penale od Maribora i serija slabih rezultata u domaćem prvenstvu.

– Desio se Čukarički gde smo odigrali sa drugim timom, to smo izgubili… I onda Maribor, nadigali smo ih u svakom segmentu, ispao je bolji tim, ali i to je deo fudbal. Crveni karton, igrač manje, primili smo gol u finišu prvog meča, dok smo u revanšu bili mnogo, mnogo bolji tim. Lutrija je rekla da ne prolazimo dalje.

FK Vojvodina Badnji dan Foto: FK Vojvodina

Jedan meč često odredi pravac za narednih nekoliko meseci…

– Tu se sve poremetilo posle Maribora! Ušli smo u ozbiljan psihički problem, a to je i normalno da se kada ne uspete u cilju. Protiv Radničkog u Kragujevcu smo vodili 2:0, pa 2:2… Uticalo na ekipu, trenere, jer su stvari krenule nizbrdo. Dali smo potom šansu Krtolici koji je sve to malo konsolidovao, bili smo zadovoljni njegovom radom i on je svakako budućnost kluba. Nema još potrebnu licencu, verujemo da će to uskoro rešiti.

Jovanović nije želeo da dopusti verovanje da igrači Vojvodine nisu kvalitetni.

– Smetalo mi kad se dovodio u sumnju da ovaj tim nije dobar. Da nije dobar ne bi mogao da dobiješ Pazar 4:0, Spartak 4:0, TSC 3:1… Kvalitet uvek mora da izađe na videlo. Za sve igrače koje smo doveli – imamo ponude. Da to nisu kvalitetni igrači, ne bi to bilo tako… Kada sam došao u klub odmah smo formirali skauting službu. To su četiri momka koji vredno rade i ti svi igrači koji su došli, dobro su skautirani. Skauti prvo gledaju, ako prođe, uključujem se ja, pa onda trener i na kraju sve zajedno gledamo.

Podatak da klub pre dolaska ove uprave čak šest godina nije prodao igrača je poražavajući i mometalno je promenjen.

– Kada smo ušli u klub bili smo 8. na tabeli. Tim koji nas je sačekao bio je dosta slab, naravno, nisu imali uslove kao mi sada sa predsednikom Zbiljićem. Sada je klub tako zategnut da mogu da nam zavide svi na Balkanu. A, pre toga – Vojvodina šest godina nije prodala igrača! Poslednji igrač koji je bio prodat je Radovanović u Lens. Trebalo nam je jako malo vremena da to promenimo i usledila je prodaja od 3,5 miliona evra. Od tada transferi nisu i neće biti problem, a rezultat mora da dođe kroz kontinutet. U prvoj godini smo osvojili peto mesto uz polufinale kupa, drugu godinu smo završili na poziciji četiri uz finale kupa. Sada želimo korak dalje.

Svi igrači koji su došli u Vošu, sada vrede mnogo više od novca koji je plaćen za njih.

– Bio sam „zaljubljen“ u Delea kada se pojavio u Radničkom iz Niša. Za njega sam bio 100 odsto siguran da poseduje kvalitet. Serija je trebalo da dovedemo već u septembru, ali je odlučeno da ipak stigne Kembel. Kada sam kasnije otišao kod predsednika, dobio sam odobranje da odmah dođe. Dogovorili smo sve sa Kaeonom. Dovoljno je da kažemo da sada na njemu možemo da zaradimo 30 puta više od uloženog. Što se tiče Barosa, Buteana, Koraća, Sičenjea, Gočmanca… Svi oni su bili pun pogodak i takođe su igrači koje Vojvodina danas može da proda i zaradi. Kolege iz Ajaksa su me posle meča pitale za Sičenjea, želeli su ga odmah… Kada dovodim igrače vodim se sa dva pravila: da je odmah spreman da donese rezultat klub i da od njega možemo da zaradimo prodajemo.

Omladinska škola je bitan segement, a od tamo dolazi jedan mladić kao pravi primer.

– Kokanović je najbolji primer strpljenja, ne znam gde sve nije bio na pozajmicama, ali je sazreo i dočekao svojih „pet minuta“. I već za njega ima interesovanje stranih klubova. Ne treba da bude cilj mladih igrača da samo uđu u prvi tim. Suština je da oni „ne izgore“, da budu strpljivi, upijaju savete i čekaju šansu. Naravno, potrebno je za njih imati i strpljenja sa „druge strane“.

Nova energija i veliko iskustvo bivših asova u klubu su od velikog značaja.

– Upravo to. Gojko Kačar je novi trener omladinaca, uz njegovo bogato iskustvo, siguran sam, da ćemo imati dosta igrača za prvi tim koji će doći dobro „izbalansirani“. Imaju od koga mnogo toga da nauče. Od skoro nam je tu i Miroslav Tanjga, imamo sjajnu saradnju, njegova pomoć nam je dragocena. Naravno, uz ogromnu zahvalost predsedniku Dragoljubu Zbiljiću koji je podigao Vojvodinu na nivo ozbiljnog evropskog kluba. Svi mi funkcionišemo kao kvalitetan tim, nema nikakve sujete i to je preduslov za ozbiljan rad i rezultate – zaključio je Marko Jovanović.