ISPOVEST BIVŠEG IGRAČA VEČITIH Vujošević je zabranio igračima Partizana kontakt sa mnom, jer sam prešao u Zvezdu
Nekadašnji košarkaš Partizana i Crvene zvezde Boris Bakić, sada mladi “penzioner”, prisetio se ranih igračkih dana u klubu iz Humske, a zatim i leta 2007. godine kada je odlučio da pređe u redove najvećeg rivala crno-belih, Crvene zvezde.
- Video sam koliko je sati i morao sam nešto da uradim za sebe. Imao sam mnogo ponuda, međutim, Steva Karadžić, koji mi je bio jedan od trenera u reprezentaciji, zvao me je u Zvezdu i brzo smo se dogovorili. Dobio sam šansu i sve ono što nisam dobio u Partizanu. Bilo mi je lepo u klubu sa Kalemegdana, stekao sam prijatelje za ceo život. Imao sam mnogo drugara i u Partizanu, bili smo generacija, ali čim sam prešao u Zvezdi više sa njima nisam imao nikakav kontakt. Ne zato što nisam hteo, već zato što je to Dule tako odredio. Ko kog da ode iz Partizana bio je ili izdajnik ili... Uvek si na taj način razmišljao. U Zvezdi je bilo drugačije, čujem se i danas sa nekolicinom bivših saigrača. Atmosfera je bila zdravija i prirodnija. Sa druge strane, uvek sam igrao dobro protiv crno-belih. Partizan je uvek bio motiv za mene. Želeo sam da dokažem da su pogrešili, želeo sam da dokažem da vredim. Bio sam zadovoljan i srećan u Zvezdi, četiri godine sam bio u klubu i zahvalan sam na tome – istakao je Bakić.
Bakić sada radi kao trener mlađih selekcija u podgoričkom klubu “Ol star”, a imao je sreću da u beogradskim velikanima sarađuje sa takvim trenerskim veličinama kao što su Duško Vujošević i Svetislav Pešić.
- Vujošević je na svoj način vrlo specifičan, izuzetno posvećen, 'ludak' što se tiče treniranja i rada sa mladim igračima. Kari je opet neko ko je bio svetski i evropski šampion. Ozbiljni su treneri i jedan i drugi. Ima šta da se nauči, ali različiti sistemi. Jedan forsira unutrašnju igru, Pešić igru u oba pravca. Kari mi je bio za moderniju košarku, ali je Vujošević pravio ozbiljne rezultate u Partizanu. Pešić je imao malo drugačiji pristup od Duleta i nisi mogao da očekuješ da ti priđe pomoćni trener i nešto ti kaže. Uglavnom je on zvao igrače i stavljao do znanja šta od tebe očekuje. Možeš, ne možeš. Uvek je trening bio merilo bez obzira kako se zoveš. Kod njega to nije bilo bitno. Ako treniraš kako treba uvek ćeš imati prostora da igraš, a kod Duleta trenirao, ne trenirao morao si da čekaš neku svoju šansu, svoj momenat. Kasnije se malo i on promenio, ali u periodu kada sam ja bio mogao si da treniraš najbolje što možeš, a neko drugi bi imao prednost. Ponavljam, napravio je rezultat i ne možeš ništa da mu zameriš. Svako ima svoju filozofiju – jasan je Bakić.
Kurir sport / Sport klub
"UVEREN SAM DA ĆETE I UBUDUĆE USPEŠNO IZVRŠAVATI NAMENSKE ZADATKE" Predsednik Vučić čestitao Dan Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane