"NOLE, VIDIMO SE U ŽREBU" Đoković donosi konačnu odluku za Vimbldon, evo razloga zbog kojih je blizu UČEŠĆA!

Sedam puta je Novak Đoković osvajao najvažniji teniski turnir sezone na svetu, ali se ove godine sa nestrpljenjem čeka ne da li će to učiniti još jednom – nego da li će na njemu uopšte I učestvovati. Ako transkribujemo istorijsku izjavu još jednog “imperatora” britanskih ostrva u “Loptica je bačena!”, od Novaka bi to moglo da se čuje pre 11 časova sutra ujutru, termina za kada je zakazan žreb turnira u singl konkurenciji u “Ol Ingland Klubu”.

Čak i ako se četrdeset pet minuta produži za još neki minut, takav trening ili trening-meč ne biva dovoljno sadržajan da se u potpunosti istestira spremnost igrača za učestvovanje u turniru koji traje dve nedelje a da žreb (naravno) nije ni poznat. Iako je u pitanju baš Siner – koji je vezao četiri pobede u njihovih poslednjih 5 mečeva (dubla i singla) – na travi je Italijan Novakova reprezentativna mušterija i to baš u Londonu. Neprijatno je bilo u četvrtfinalu 2022. kada je Janik vodio sa 2:0 u setovima, trijumfalno prošle godine u polufinalu kada ga je “Air Novak” preleteo bez izgubljenog seta (uz doduše jedan napet taj-brejk u trećem) – a ako se zna da je Novak specijalista za Vimbldonsku travu i često veoma varljiv ambijent igranja na Centralnom terenu onda stvar osećaja i izgrađene anticipacije igra mnogo veću ulogu nego inače. Maestralan je bio Siner pri osvajanju turnira u Haleu pre nekoliko nedelja, ali ako se samo prisetimo dela sezone na šljaci kada nije uzeo ni jedan Masters i ispao u polufinalu Rolan Garosa od Alkaraza, na ovaj trening ne treba gledati kao na sučeljavanje sa neminovnim učesnikom finala 14. jula. Ništa drugačije niti više opterećujuće ne bi bilo da se sa druge strane mreže danas našao ni njegov ovenčani suparnik iz prošlogodišnjeg finala Karlos Alkaraz, koga je poletni domaćin Džejk Drejper pobedom u Kvinsu skinuo sa drugog mesta ATP liste i time učinio veliku uslugu Novaku u pogledu žreba za moguću samu završnicu ovog turnira.

Drugim rečima – intenzitet sparinga sa Sinerom ili Alkarazom u ovom trenutku će Novaku dati odgovore na neka pitanja, ali bi jedino “ulazak” u turnir i opstanak u žrebu mogli da ukažu na to za šta je Đoković trenutno spreman u Londonu. Efikasnost (odnosno preciznost i jačina) servisa i mogućnost željenog otvaranja igre po primljenom riternu, lateralne kretnje kojima se absorbuje dinamika i snaga protivnikove igre i formatira sopstveni koncept ofanzivne, defanzivne i tranzicione igre, “ulazak” u udarac i postavljanje tela prema dolazećoj loptici zahvaljujući čemu se određuju pravac, snaga, vrsta udarca i faktor agresivnosti i brzina reakcije i kvalitet udarca pri riternu na Sinerove servise će biti ono što će Novak testirati danas protiv Janika. Naravno, sve to je već bilo testirano i protiv Tijafoa (Novak dobio test-set sa 7:5) na trening-terenima Orangija ali su Sinerov stil igre i predispozicije svakako važnije za rezultate i zaključke celovitog testa – i pored velikog imena zbog kojeg se digla dodatna prašina pred današnji trening. Posle eliminacije od Kverija 2016. i predaje Berdihu 2017. Novak je do prošlogodišnjeg nesrećnog poraza od Alkaraza na Vimbldonu dominirao i slovio za ubedljivo najvećeg favorita, statusa koji nastaje iz agregacije niza kvaliteta koje Novak umešno “budi” u sebi kada je najpotrebnije, a takva prilika je bila i ta jeziva “australijska” 2022. kada ga nije bilo ni u Melburnu, ni na Mastersima u SAD, a kao da ga nije bilo ni na evropskoj šljaci. Svestan tih kvaliteta Novak se i upustio u “avanturu Vimbldon” tek 20 dana po operaciji meniskusa, a danas na manje od mesec dana do početka toliko isčekivanih Olimpijskih igara na šljaci Rolan Garosa u Parizu.

Šta bi Novakov “londonski gambit” mogao da mu donese? Pre svega - potvrdu njemu i teniskoj sceni da želi da se i dalje takmiči kako bi ostao u teniskom vrhu još neku sezonu, čak i tada kada se pojavljuju najveći problemi koje jedan teniser može da ima – oni zdravstvene prirode. Novakova šampionska aura neprijatno je “okrnjena” porazom od Alkaraza prošle godine, i velika je šteta da je lošim smečom na mreži propuštena istorijska prilika za osvajanjem “sezonskog Slema” od strane tada 36-godišnjeg asa, ali je osvajanjem Ju Es Opena, Mastersa u Parizu (uz stomačni grip) i završnog Mastersa u Torinu (uz izuzetno brzu podlogu, iscrpljenost i poraz od Sinera u grupi) pokazao neverovatan voljni momenat i potvrdio glad za takmičenjem na najvišem nivou. Što smo duže u ovoj sezoni, to biva jasnije koliko je prethodna bila iscrpljujuća za Đokovića (i njegov sada već bivši stručni tim) i koliko će važne biti sve ostvarene pobede na bilo kom nivou u ponovnom sklapanju željenog mozaika za Đokovića u nastojanju da opstane u vrhu teniske scene na način koji bi mu pružio pozitivne igračke izazove, užitak i uzbuđenja koja stvaraju motivaciju za sve što predstoji. Iako je zabeleženo da je rekao drugačije, naravno da ni sam Novak ne zna koliko daleko bi mogao da dospe na ovogodišnjem Vimbldonu (a barem toliko da može da dobije Tijafoa na treningu, nasmejan i pozitivan i pre i posle svih dosadašnjih treninga) tako da trenutni “imperativ” igranja u završnici ne znači ništa osim slova u trenutno veoma praćenim medijskim objavama. I ovaj turnir će se igrati “meč po meč” (i možda još više u tom smislu nego ikada pre) tako da bi trenutno “čitanje” Novakovog stanja i stava ukazivalo na to da će Đoković ostati u žrebu za ovogodišnji Vimbldon. Bez obzira na to da li će to razočarati “ove ili one” ili “ovog ili onog” razloga, “veliki” nemaju baš puno obzira prema tome da li će njihovo povlačenje sa turnira nekom drugom igraču nenadano stvoriti šansu da učestvuje ili napreduje, a primeri za to su brojni i među “velikom trojkom ili četvorkom” (povređeni Nadal upravo na Vimbldonu i Ju Es Openu, Federer pred finale Londonskog Mastersa, Novak u Melburnu) jer i na taj način oni stvaraju, obnavljaju i čuvaju svoju šampionsku auru i takmičarsku istrajnost i upornost u očima teniskog sveta i istorije.

Novaku tokom ove sezone nedostaju takmičarski mečevi na svim podlogama, pa će sučeljavanje sa kolegama u bilo kom kolu Vimbldona za njega biti pozitivno iskustvo u pripremi za ostvarenje dva kapitalna istorijska cilja – osvajanje (zlatne) medalje u Parizu i (u obe konkurencije) rekordnog 25. Grend Slema (u Londonu ili Njujorku). Ako je zdrav i bude dobro planirao kalendar nastupa, Novak će umeti da iskoristi sve pozitivno što bude nastalo iz ovih iskustava – što znači da bi i u slučaju ran(ij)e eliminacije u Londonu mogao da nastupa na nekom od predstojećih turnira na šljaci pred nastup u Parizu, a da zatim pragmatično odmeri i nastupe na “hardu” pred Ju Es Open. Na Rolan Garosu je sebi i drugima pokazao koliko je opasan čak i kada više sliči “ranjenom tigru”, izašavši neporažen sa turnira i pored neverovatno iscrpljujućih nastupa u najnepovoljnijim okolnostima – a to ostaje zabeleženo i u glavi i u srcu.

Za sportske mega-asove Novakovog kalibra (petostrukog najboljeg sportiste sveta) igranje – odnosno takmičenje - često biva poistovećeno sa postojanjem, i ponovni izlazak na teren pred punim tribinama obnavlja krv i motive za mnogo više toga nego što je samo uspeh u datom meču ili turniru. Pojava Đokovića na Centralnom ili slavljeničkom Terenu br.1 Vimbldona je važan sportski događaj sam po sebi, a posle svega što se dešavalo od Australije do hirurškog stola klinike Ramsej-Sante u Parizu predstavlja i “mali a veliki” trijumf sportske veličine našeg šampiona. Zbog toga treba verovati da će Novak Đoković sebi dati šansu da kroz nastup na Vimbldonu otvori nove perspektive u sportskom i životnom smislu i smelo I odgovorno pogleda put izazova koje svaki naredni dan bude nosio. I zbog toga, čak i da rizikujemo da pogrešimo a da smo tako blizu momenta odluke, završili bismo ove redove sa pozdravom: “Nole, vidimo se u žrebu!”

Kurir sport / Vuk Brajović

BONUS VIDEO: