U BERLINU JE BILO ZANIMLJIVO, UZBUDLJIVO I ZABAVNO... Potvrda da sveža teniska krv“ može da obezbedi budućnost ovog formata!

Da je novi „duopol“ u tenisu sve više izražen svedoči nam i upravo završeno sedmo izdanje atraktivnog Lejver Kupa, tokom kojeg je postavljen novi rekord u ovako „mladom“ teniskom takmičarskom formatu.

Čudesan je bio Karlitos u glavnom gradu – ali ne i teniskoj prestonici Nemačke – i to pre svega tada kada se možda najmanje i očekivalo da će njegova teniska moć načiniti razliku, u prvom meču dana koji je započeo sa ogromnom predlošću od 8:4 za tim Sveta. Pobeda kroz taj-brejk drugog seta u paru sa Rudom protiv već „ovejanih“ majstora Šeltona i Tijafoa označila je najbolji mogući početak za Evropljane i dizanje timskog duha za povratak neizvesnosti u takmičenje. Sa već komfornim zaostatkom od samo 8:7 činilo se da se 12 mesta bolje plasirani i odmorni Medvedev imati značajno olakšan posao u singlu protiv Šeltona, ali je Rus na razočarenje njegovih suigrača potvrdio da česta talasanja u njegovoj formi u poslednje vreme nisu slučajnost, pa je posle osvojenog prvog seta potonuo i dozvolio umornom Amerikancu da se sabere i nadigra ga za velikih 11:7 u ukupnom skoru. Drama dostiže vrhunac gubitkom prvog seta domaćina Zvereva u narednom meču singla protiv Tijafoa, kome sve polazi za reketom do čudesnog preokreta u ritmu meča sredinom drugog seta – kada umesto da svoj tim komforno odvede do titule, Amerikanac vraća Zvereva u igru serijom ishitrenih grešaka i omogućava mu da (na krilima podrške domaće publike) dobije drugi i čak veoma ubedljivo (10-5) u odlučujućem super-taj brejku ponovo dovede tim Evrope na samo 1 bod zaostatka i izjednačenu poziciju pred odlučujući meč singla Alkaraz – Fric.

Kao što je bilo prognozirano u slučaju takvog razvoja situacije – gde bi, da je tim Evrope uspeo da do njegovog meča ostvari jednu pobedu završnog dana, pobeda Zvereva digla atmosferu i na klupi i na tribiniama – to se upravo i desilo. Po prvi put viđene su scene sloge i prisnosti Zvereva, Cicipasa i Medvedeva, emocije Borga, Enkvista i Štrufa; uz glavnog motivatora Dimitrova u bodrenje su se uključili i mlađani Koboli i Rud – dok je na terenu Alkaraz „štrikao“ pored borbenog ali ni izbliza dovoljno postojanog Frica da bi, osim na trenutke sredinom drugog seta, ugrozio izvestan ishod odlučujućeg meča sedmog izdanja Lejver Kupa. I ma koliko veštački zvučala PR-ovski prefabrikovana opaska voditeljke Andree Petković da je novi nadimak protivničkog tima za Alkaraza „Fed 05“ (u čast Federerove impozantne sezone 2005.), ono što je Španac doneo timu Evrope i tenisu uopšte u ovog sezoni i na ovom spektaklu zaista je za svaku pohvalu, divljenje i pamćenje – dodatno ovekovečeno prizorima slavlja trijumfalnih plavih čime je prekinut niz od 2 uzastopne pobede crvenih tima Sveta za trenutnih 5:2 pre odlaska za San Francisko naredne godine.

Zanimljivo, uzbudljivo i nadasve zabavno je bilo u Berlinu – gde je potvrđeno da „sveža teniska krv“ može da obezbedi budućnost ovog formata kod koga se osećala „kriza srednjeg doba“ u proteklih nekoliko izdanja. Vraćamo se azijskom delu ATP turneje, povratku Novaka Đokovića i ostalih najvećih asova u Kinu i Japan pre povratka na dvoranski tenis širom Evrope (uz veliku egzibiciju „Šest kraljeva“ u Rijadu) i završni tandem mastersa Pariz – Torino za konačno iscrtavanje teniske mape ove turbulentne takmičarske godine.

Kurir sport / Vuk Brajović