DŽEJ RAMADANOVSKI OTVORIO DUŠU ZA KURIR! Nikad nisam prosio, ali sam KRAO da bih BOLJE ŽIVEO!

Fo­l­ker isti­če da ni­kad ni­je pro­sio, ali je be­žao od ku­će i ba­vio se ile­gal­nim poslovima jer mu je to bio je­di­ni na­čin da po­be­g­ne iz siromaštva

Zbog če­ga te svi pro­zi­va­ju da vi­še ne pe­vaš ne­go kr­čiš?

"Ne mo­gu da pe­vam i igram kao što sam to ra­dio 1987. Ho­ću da ka­žem na­ro­du, du­go pe­vam i sre­ćan sam. Daj bo­že da svi mla­đi do­ži­ve ka­ri­je­ru kao ja. Ko­li­ko sam se pu­ta uši­kao, ne ja ne­go svi, pa ne mo­ram da pe­vam već sa­mo di­g­nem ru­ku, a pu­bli­ka pe­va. Ču­jem pri­če Džej pro­mu­kao i ta­ko da­lje. Dok mi se ne otvo­ri gr­lo, mo­ram da se ra­spe­va­vam. Pa­lim plju­gu za plju­gom jer pu­šim od de­ve­te i on­da kad iza­đem na bi­nu po­sle 500 ki­lo­me­ta­ra vo­žnje, ka­žu Džej kr­či. Pa kr­čim, bra­te, ta­kva pe­sma (smeh). Ša­lu na stra­nu, mo­gu da pe­vam i pevam. To je moj od­go­vor."

U ka­kvom sta­nju ti je gr­lo?

"(Pe­va) Su­n­ce br­že za­đi, ne si­jaj mi vi­še, cr­ni oblak na­đi... Ži­vo­te, že­no bez mo­ra­la."

Du­go ćeš ti još pe­va­ti.

"Pa ne­go ka­ko dru­ga­či­je."

A ka­ko te zdra­vlje slu­ži?

"Do­bro."

Slu­šaš li sa­ve­te le­ka­ra?

"Ne slu­šam. Za­pra­vo de­li­mi­č­no. Re­kao mi je da ne mo­gu da za­pa­lim plju­gu, a ja pu­šim, kao što sam re­kao, od de­ve­te go­di­ne."

Ka­žu da na­kon ope­ra­ci­je sr­ca ne­maš re­do­van s*­ks?

"U pra­vu si. Mo­ja sta­ri­ja će­r­ka ima 30 go­di­na, imam unu­ka. Pre 20 go­di­na vodao sam mno­go cu­pi, se­ćaš se? Ali ni­je da sam spa­vao sa svi­ma nji­ma, mi smo se dru­ži­li. Imao sam dos­ta ri­ba, na­rav­no. Ali vi­di, ja uvek mo­ram da imam ne­ku c*pi."

Je li s*­ks u tvo­jim go­di­na­ma opa­san?

"Bo­že me opros­ti. Pa ni­sam se ope­ri­sao do­le ne­go go­re."

A šta ako ti sta­ne sr­ce?

2Za­to pos­to­ji oral (smeh). Ja se izvi­nja­vam, na­ro­de, ali uvek mo­ram ne­ku glu­post da odva­lim. Što se ka­že, pi­tu s gla­ve mo­gu da je­dem, al’ za jo­gu­rt mo­raš da se sa­g­neš."

Pa ko­li­ko če­sto ga imaš?

"Za­vi­si ka­kva je ri­ba. Sve za­vi­si od nje. Ja ni­sam fi­zi­č­ki ra­d­nik, izvi­ni, mo­lim te. Ra­dim i ja, ali ona mo­ra da pred­nja­či."

Gde si se krio, s ob­zi­rom na to da te du­go ni­je bi­lo?

"Sti­ca­jem oko­l­nos­ti Ma­ri­na Tu­ca­ko­vić se ra­zbo­le­la, a ja s njom i Fu­tom sve ra­dim. Ne­ću da pri­čam o tim tu­ga­ma. Je­di­ni sam pe­vač ko­ji 15 go­di­na ni­je sni­mio no­vi CD, sa­mo pe­sme, a i da­lje sam tu."

Da li i da­lje dr­žiš do­bru ce­nu na ra­čun sta­re sla­ve?

"Ni­si u pra­vu. Ja te ne la­žem, mno­go mi je opao po­sao baš zbog tih pri­ča da vi­še ne mo­gu da pe­vam. Ne mo­gu da ska­čem kao što sam ska­kao, ali du­šma­ni sa­mo mo­gu da pri­ča­ju i ni­šta vi­še, uos­ta­lom, mo­gu da do­ka­žem."

Pa do­ka­zao si da pe­vač mo­že da ži­vi na ra­čun sta­rih hi­to­va.

"To je mo­ja sre­ća i to mi je bog dao. Ali ni­je sa­mo za­hva­lju­ju­ći me­ni ne­go svim mo­jim sa­ra­d­ni­ci­ma, Ma­ri­ni, Bra­ji, Fu­ti. Moj ži­vot, mo­ja pri­ča iz do­mo­va na­šli su se kod njih."

Ko­li­ko su pri­ja­te­lji bi­li uz te­be kad ti je bi­lo te­ško i kad si bio bo­le­stan?

"Će­r­ke su uvek uz me­ne. Ne­ma ko ni­je bio uz me­ne, od Ace Lu­ka­sa, Ke­ma­la Ma­lo­v­či­ća..."

Je­si li za­hva­lan Ma­ri­ni Tu­ca­ko­vić što te je izvu­kla iz si­ro­ma­štva?

"Ja ni­sam bio si­ro­ma­šan. Ja sam be­žao od ku­će i krao da ne bih bio siromašan. Krao sam da bih bo­lje ži­veo. Ni­kad ni­sam pro­sio."

Da li si se ti njoj na­šao kad se ra­zbo­le­la?

"Sva­ki dan se ču­jem s Fu­tom. Mi smo vi­še od 30 go­di­na pra­vi pri­ja­te­lji. Ma­ri­nin po­ko­j­ni sin Mi­loš ni­je mo­gao da ode na mo­re bez me­ne, 'či­ka Džej, vi ste na­j­ja­či'... Ne­ka mu je la­ka ze­mlja. I La­ća je pr­va li­ga."

U ka­kvim si od­no­si­ma sa ze­tom Adi­lom?

"Su­per sve. Bi­la je to gre­ška."

Je l’ ti se izvi­nio?

"Ne­će­mo o to­me."

Ekipa Kurira/Foto: Damir Dervišagić