Predsednik žirija muzičkog takmičenja „Nikad nije kasno“ Saša Milošević Mare sumirao je utiske nakon nedavno završene devete sezone.
Mare je u razgovoru ispričao po čemu će pamtiti ovu sezonu koja je iza nas ali i otkriti detalje iz privatnog života i sinovima koji odrastaju daleko od očiju javnosti.
Po čemu ćete pamtiti ovu sezonu?
„Definitivno kao jednu od najboljih. Zaista mislim da publika ima priliku da u finalu čuje 12 vrhunskih pevača, mada je isto i drugo polufinale bilo jako tesno. Divni su se ljudi pojavili ove godine i do kraja su izdržali na istom nivou. Ova sezona je obeležena time da je i atmosfera između samih učesnika bila baš lepa, nije bilo nikakve zle krvi. Nekada se i to dešavalo, ai ova godina je baš u duhu ove emisije. Jedna opšta tolerancija, uvažavanje i ljubav. Svih različitosti smo imali na jednom mestu i pokazali smo svetu da se to i te kako uklapa jedno u drugo.“
Kako uspevate da pronađete ljude koji su otvoreni za iskrena druženja, znamo da se među takmičarima rađaju iskrena prijateljstva koja traju i dan danas?
„To je sad i pitanje nekih opštih osobina pevača. Oni su ljudi koji su vrlo otvoreni, to im je negde i posao, tako da se nađu vrlo lako ljudi. Pogotovo ljudi dobre volje koji ovaj porojekat shvataju kao nešto sasvim plemenito i humano, i onda i dolaze sa takvom idejom da se pojave ovde. Onda je i potpuno prirodno da se ljudi otkriju kao neki budući prijatelji. I divna su ta prijateljstva. To nije samo ove godine, to je i svih prethodnih godina bilo. Mislim da je to jedno veliko bogatstvo. Mi im pružamo mogućnost da se ovde upoznaju, zbliže i kasnije to već oplemenjuje njihov život.“
Postoje li neki učesnici prethodnih sezona da su se posebno sprijateljili sa Vama?
„Ja sam i sarađivao sa nekima od njih na poslovnom planu, ali sa dosta njih sam za divno čudo u kontaktu. Nekako im ostane to da ako neko pravi nekakav korak u estradnom smislu imaju punu slobodu kod mene, što znam i za Ivketa, i za Žileta, uopšte za Grand kuću. Njima su vrata da kažem naša otvorena i za svaki savet smo uvek tu. Oni to koriste, i treba da koriste. To prosto i jeste ideja.“
Kako to izgleda na primeru?
„Kada neko od njih poželi da pokrene priču koja se zove nastupanje redovno, da uđe u tu proceduru, onda se posavetujemo u kakvom bi sastavu bilo najbolje da učestvuju. Neki su postajali i članovi viđenijih bendova kao pevači koji su se ovde dokazali i bili primećeni. Neki se udružuju međusobno. U prošloj i pretprošloj sezoni smo imali situaciju da njih nekoliko sami organizuju zajedničke nastupe u svojim mestima. Ja volim da im pomognem kada snime pesmu, urade spot pa me pitaju kao to sad dalje ide. Prosto ih uputimo kako je najbolje za samu promociju, pošto postoje ljudi konji se bave isključivo tim poslom. Da ne lutaju ljudi kao u džungli. Prosto im olakšaš, daš im par kontakata, da dobiju pravu informaciju.“
Kako radite na svojoj promociji? Instagram ne koristite, Fejsbuk ste otvorili slučajno.
„Imam Fejsbuk profil, to mi je još ostalo, ima jedno 10 ili 12 godina. Nisam preterano aktivan u tom smislu. A Instagram nema, Tik-tok nemam. Još uvek nisam shvatio za šta će mi. Nemam ja vremena da se bavim time. Što se tiče promocije kao što ljudi to koriste, to je pametna stvar, ali eto, ne bavim se reklamnim kampanjama. Nisam nikakav influenser. Gledam da utičem, evo ovde sam dosta izložen, za moj ukus i malo više. Nekako volim da kroz moj rad da kažem to što mislim, a bavim se sa više stvari u isto vreme. Od muzike koja je moje osnovno zanimanje volim da se malo pojavim i u pozorištu, i na filmu, i u smislu kompozitora i u smilu tekstova, čak i organizacije. To je meni više nego dovoljno i mislim da ne treba ni preterivati sa tim „eto mene sa svih strana“. Prosto nema potrebe.“
Da li ti je teže pisati muziku za pozorište ili film, ili klasičnu pesmu?
„Upravo koristim to što se bavim i sa jednim i sa drugim poslom do sada vrlo uspešno. Mene pozorište, odnosno primenjena muzika taman malo odmori od ovog posla. I obrnuto. Tako da ja to doživljavam kao dva potpuno različita posla. To oni negde i jesu, i ne padaju mi teški kada ih radim čak i u isto vreme. Eto, bukvalno mi se u danu dešava da radim nešto za neku seriju, a popodne recimo snimam sa nekim pevačem u studiju. Do sada mi je to dobro išlo, nisam se usko specijalizovao samo za jedno ili za drugo.“
Iako radite posao koji volite i koji vas ne umara, vreme je za letnje odmore, kako ćete ga provesti?
„U tom smislu sam prilično predvidljiv, od mesta gde letujem do načina kako letujem. Provešću mnogo više vremena sa porodicom, sa decom. To nam je godišnje punjenje vremena koje provodimo zajedno, ali uspeo sam da i na mestu gde letujem obezbvedim sebi uslove da mogu da ponesem svoj mobilni studio i budem i te kako kreativan na moru. Odmorim se jedno 6, 7, 8 dana a onda to već kreće da bude nepodnošljivo u glavi u smislu muzike koja mora da se snimi. Mora da izađe u nekom obliku tako da mi često leto bude radno, ali zaista opušteno radno.“
Kako usklađujete aktivnosti na odmoru?
„Ne, svaki dan je neka aktivnost, akcija, ali prosto dan traje 24 sata. Ja po prirodi malo spavam, meni je 5 ili 6 sati spavanja više nego dovoljno. Naravno da i ustajem i ležem pre i posle njih tako da je to najčešće neko vreme koje koristim za svoj rad.“
Da li ste tokom leta posvećeniji deci?
„Podjednako smo posvećeni, a sa druge strane sinovi su mi veliki. Ognjen ima 24 uskoro, Luka je napunio 19 u februaru, Vanja sad puni 10, tako da su to momci. Čak ove godine oni sami dolaze na more posle nas par dana tako da je to zaista uživanje.“
Sinovi su sada veliki, a kako ste se nosili sa različitim fazama odrastanja u vremenu u kojem smo suočeni sa brojnim izazovima?
„Roditeljstvo je najozbiljniji posao. I to govorim često i mladim ljudima kada razmišljaju o tome da krenu tim putem i da formiraju svoje porodice. Ljudi koji su spremni da sebe stave u svom životu na drugo mesto do kraja života, to su ljudi koji mogu da budu uspešni roditelji. I naravno, to sve govori. Meni su njih trojica na prvom mestu, definitivno. I uopšte moja porodica. I svo svoje vreme i sve svoje kapacitete koristim da ih ispratim, da im budem podrška pre svega i da, naravno uz sigurno mnogo brige, sprovedemo sve ono što se dogovaramo. Mi imamo jedan lep običaj da planiramo zajedno. Mislim da je to dobro, i za sada, kako svari funkcionišu, i oni to jako lepo ispunjavaju. Prosto ono što sami sebi zacrtaju ispune i svi se zbog toga osećamo dobro.“
Tome ste naučili i najmlađeg sina?
„Da. I on je odličan u školi tako da i njemu škola dobro ide ali i svi sportovi koji njih interesuju. Ja sam im zaista u tom smislu vetar u leđa, kao i za sve talente koje žele da isprobaju, da vide. Zaista sam neko ko veruje u to da deca treba da probaju u nekom uzrastu i ranoj životnoj fazi više stvari.“
Šta na primer probaju?
„Ognjen je trenirao fudbal. On je najstariji, i branio je tu prvu omladinsku ligu. Prosto, desilo se da je porastao 1,81 i kao bih rekao, nisu baš česti danas golmani te visine. Morao je da se pomiri sa tim da ne može da ostvaruje vrhunske rezultate, prosto to je bio limit. Ali to njegovo treniranje je trajalo do njegove 20. godine, od 8. godine. To je 12 godina treniranja i u vrhunskim klubovima. Pratiti to je onako, što se kaže, vrlo naporno za roditelje. Luka je takođe imao svoja sportska oprobavanja u različitim oblastima. Na kraju se on našao u klasičnomk fitnesu i zaist amu sjajno ide. A ovaj najmlađi, naravno sad on trenira fudbal, tako da sve to prolazim treći put na veliko zadovoljstvo. Mislim da je sport jako važan.“
S obzirom da ste tako reći fudbalska porodica, da li nekada zaigrate porodično na nekom proplanku?
„Kako da ne. Konkretno na moru gde letujemo, bukvalno iza kuće imamo divan sportski teren i vrlo često se zadesimo među prvima ujutru, dok nije jako sunce. I odigramo ili basket ili neki mini fudbal. A kasnije najčešće Vanja koji je najmlađi sa drugarima koje je stekao u Budvi igra fudbal nekoliko puta u toku dana. Ja to svakao ne bih mogao fizički to da podnesem.“
Leto provodite u kući na moru, a da li je tačno da ste tu kuću otkupili, koja je nekada davno pripadala vašem tastu Bokiju Miloševiću, pa je u međuvremenu prodata?
„Nije to konkretno ta kuća, nego je ova kuća bila nekada vlasništvo Miroslava Ilića. Njih dvojica su nekada zajedno kupili one kućice u nizu. Nekada su Miroslav i Boki radili zajedno pa su eto bili i prve komšije na moru. Kasnije je Boki to prodao, a kuću od Miroslava je kupio neki drugi čovek, koji je meni to prodao. I eto, na veliko zadovoljstvo smo tu sada opet.“
Da li ste sarađivali sa Miroslavom Ilićem?
„NIsmo imali prilike nikada da sarađujemo a bilo bi mi drago. Jako poštujem tu karijeru i tog čoveka.“
Šta ćete sebi poželeti za ovo leto, prošle godine ste pomenuli pripremu filma?
„Isto to. Pošto je jako teško pokrenuti tu celu priču, ali nadam se da ću uspeti ove godine. Dosta smo odmakli u tom smislu. Teško je naći sredstva pre svega, okupiti neku pravu ekipu. Ali je urađeno dosta po tom pitanju tako da se nadam da ćemo sledeće godine imati nešto što je iza pa ćemo reći da planiramo sledeće nešto.“
Kurir.rs/Grand
NE PROPUSTITE
Bonus video:
