Vesna Radusinović i MIlomir Marić imaju jedan od najskladnijih brakova na domaćoj javnoj sceni.
Odlično poznaju jedno drugo, međusobno se podržavaju i poštuju, a koliko su bliski i povezani, najbolje se vidi iz intervjua koji smo uradili sa njih dvoje. Povod za razgovor s novinarom i književnicom bio je njen novi roman "Preživeti smrt".
Tek nekoliko dana je prošlo otkako je vaš roman zauzeo centralno mesto u knjižarama. Kakvi su utisci?
Vesna: Kažu da mi je ovaj roman poput turske serije (smeh), a i vi rekoste nešto slično. Šalu na stranu, čini mi se da sam uspela u onome što sam nameravala i što je negde i san svakog pisca - da budem komercijalna, da imam visoke tiraže, a da to što pišem ne bude lako pero, koje kritičari najradije i najčešće pripisuju ženama... Milomir: Šta god da kažem, to je malo pohvala koliko on zaslužuje. Nemam ja te reči koje Vesna drži u rukavu, jer je ona uspela da opiše stvaranje najnovijih imperija u Srbiji i da dokaže da, ipak, nije sve u parama i da sreća nema gde da se kupi.
Kakve ste vas dvoje životne situacije preživeli?
Vesna: Nijednu koju već nisam opisala u svojim romanima ili ću je tek opisati...
Milomir: Moji neprijatelji, čim izađu iz zatvora, postaju moji najveći prijatelji. Toliko me zavole da mi detaljno opisuju kojim hladnim oružjem su hteli da me dokrajče, a ja sam vrlo srećan i zahvalan bogu što sam uspeo da izbegnem testere, bejzbol palice, mačete i noževe i tako preživeo smrt.
Tako se vešto igrate s likovima da mi čitaoci posumnjamo da su nam junaci zapravo poznati i pokušavamo da shvatimo na koga ste mislili.
Vesna: Svi se uvek prepoznaju, ali, naravno, nikome i nikad to neće priznati i po tom pitanju sam prilično bezbedna. No, junaci mojih romana nisu ljudi s kojima se privatno družim niti likove gradim na rekla-kazala. Životni su baš u meri u kojoj svi, a vidim i vi prepoznajete ove situacije, ljude i vreme.
Koliko je vremena, truda i neprospavanih noći potrebno odvojiti da se napiše ovakvo delo?
Vesna: Ranije, dok sam mislila da je pre mene postojao samo Dostojevski, pisala sam brzo i lako i naravno uvek noću, jer je noć za stvorena za stvaranje. Ali, na sreću, svi sazrevamo i kad-tad ukačimo da je pisanje najlepši posao na svetu ako vam je bog dao talenat na dar, da ne biste lomili glavu nad praznim papirom... I da svoje likove vešto pratite, ispletete priču i slikate rečima vreme, mesta, ljude i događaje. Pišem, kao što znate, isključivo postmodernu i u istorijske teme se ne upuštam.
Milomir: Sramota je što sam ja poslednju knjigu napisao pre 50 ili 100 godina. Posle svega sam postao starac Fočo od stotinu ljeta, poslednji preživeli dinosaurus u novinarstvu.
Autorka ste brojnih bestselera.Tačno osamnaest književnih dela. Koje vaše delo je vama omiljeno i zbog čega?
Vesna: Roman "Muškarci su kao čokolada", kako reče i napisa moj idol Tirke, bio je prava poslastica za čitaoce, hrestomatija postmodernizma, nastao kao spoj tekstova o javnim ličnostima koje sam intervjuisala i događaja iz mog privatnog života: udaji, razvodu, kidnapovanju vlastitog deteta.
Milomir: Ja nemam čime da se pohvalim.
Postoji li tajna za koju nikako ne biste voleli da ugleda svetlost dana?
Vesna: Naravno. Kakav je to život bez tajni? O tome ću napisati roman. Da je istinit i rađen po istinitoj priči, znače samo akteri, a dvoje nas je...
Milomir: O meni se sve zna.
Sjajan ili bedan, život je samo jedan. Kako biste vi opisali vaš?
Vesna: Buran i blistav!
Koja je bila cena samouverenosti, doslednosti i istrajnosti?
Vesna:Nisam ni u čemu istrajna koliko u želji da budem najbolja majka na svetu. Sve ostalo mogu da budu samo moje zanimacije, da ne kažem nešto drugo.
Kako izgleda kad ustanete na levu nogu?
Vesna: Udarim Marića desnom (smeh). Onda pozovem Velju Ilića da mu pogleda ima li težih povreda...
Milomir: Celog života sam pokušavao da ustanem na desnu, ali to mi nije uspevalo. Onda sam sreo Vesnu i ostao sam i bez leve i bez desne.
Zašto je danas važnije biti viđen nego uvažen?
Vesna: Zato što je to zakon gomile, mase. Svi su viđeni, a ne mogu se očima gledati i svi su bitni onoliko koliko su zapravo apsolutno nebitni. Ne bih ja plivala čak ni u okeanu prevelike bračne i ostale javne sreće, pošto se iza toga obično nalaze svađe razmirice, a nekada, nažalost, i ubice.
Milomir: Ja sam ugledan čovek viđen po buvljacima u Srbiji i celom svetu. Jedino izbegavam lažni džet-set i te gologuzane koji idu tamo gde ima da se jede i pije za džabe. To je pravi džet-set u doba apokalipse, kako kaže moja omiljena književnica Vesna Radusinović.
Kako bi glasio naziv vaše autobiografije?
- Preživeti život!
Da li ćemo ikad dočekati da Milomir uradi intervju s vama?
Vesna: Intervju je obećao mom izdavaču, gospodinu Dejanu Papiću, mada smo se siti ispričali za ove dve i po decenije zajedničkog života..
Milomir: Vesna mi je rekla da kad ona dođe, ja ću postati suvišan i moći ću malo da se odmorim, jer gde ona dođe, tu trava ne raste.
Važite za ženu čija lepota je vanvremenska. Kako se Marić nosio s tim svih ovih godina?
Vesna: On nije čovek iz ovog vremena. Veoma lako. Pravi se da to ne primećuje.
Poruka piscima koji žele veliku karijeru?
Vesna: Savete niti primam, niti dajem, lepše trajem...
Milomir: Da nauče da pišu za nepismene.
NE PROPUSTITE
