Slušaj vest

Novogodišnji i božićni praznici nešto su čemu se većina raduje, obzirom da je to vreme kada je porodica na okupu i kada vlada euforija.

Međutim, ima i onih koji se ne raduju praznicima, te ih ovo vreme podseća na neke manje lepe stvari u životu. Takva je situacija kod Olivere Ćirković, koja ističe da Novoj godini ne pridaje nikakav značaj.

Iako bi svi pomislili da je to posledica njene turbulentne prošlosti i vremena provedenog u zatvoru, ona tvrdi da je praznična čarolija nije obuzimala ni kao dete.

- Doživljavam Novu godinu kao socijalni praznik. Nekako svi živi, ko ima i ko nema, ko je izlazio i ko nije izlazio se skupi nekako i čeka tu Novu godinu i obavezno je slavi negde. Svi su nešto veseli, pijani, a ja imam otpor prema rođendanima i praznicima. To je buntovnik u meni, od malena nisam volela ni da mi se slavi rođendan, niti Nove godine. To doživljavam kao običan dan, ali svima želim sve najbolje - rekla je bivša robijašica.

sequence-02.01-11-50-00.still002.jpg
Foto: Kurir Televizija

Ona je nekoliko godina provela iza rešetaka, a sada je otkrila i kako je čekala Božić u zatvorskim sobama.

- Najgori su dani slavlja i nedelje. Onaj koji je napisao Džejovu pesmu „Nedelja“ nije mnogo promašio. Nedelja i praznici su zaista dani kada zatvor staje. Ne ide se na društveno – korisna zanimanja, smanjen je broj stražara, nema uobičajenih aktivnosti i odjednom osetiš tišinu i mir. Vreme staje. Tada postaješ svestan da se to stajanje odužilo i da je praznik, na televiziji gledaš neko šarenilo i slavlje, a ti si u mrtvačkom kovčegu. Odvratni dani, loši dani. Najteži su dani slavlja u zatvoru, uznemirujući, tužni, za zatvorenika, a za običnog čoveka najveseliji – objasnila je Ćirković.

Kurir.rs/Blic