Mislim da je rokove moguće skratiti što zavisi od redovnog priliva sredstava, ali moram da naglasim da Narodni muzej prvi put ima budžetom garantovana sredstva za obavljanje zaduženja koja se tiču sanacije, adaptacije i delimične rekonstrukcije centralnog objekta, rekla je direktorka muzeja Bojana Borić Brešković

BEOGRAD - Sanacija Narodnog muzeja u Beogradu, koji u subotu, 10. maja, obeležava 170 godina od osnivanja, mogla bi da bude završena i pre roka, odnosno pre 2016. godine, izjavila je direktorka te nacionalne ustanove kulture Bojana Borić Brešković.

"Ja sam optimista, mislim da je rokove moguće skratiti, što, naravno, zavisi od redovnog priliva sredstava, ali moram da naglasim da Narodni muzej prvi put ima budžetom garantovana sredstva za obavljanje zaduženja koja se tiču sanacije, adaptacije i delimične rekonstrukcije centralnog objekta", rekla je Bojana Borić Brešković.

Prema njenim rečima, za realizaciju sanacije zgrade Narodnog muzeja na Trgu Republike u Beogradu država je namenila dve milijarde dinara, a sredstva se raspoređuju u skladu s tempom kojim se posao obavlja.

"Ukoliko naš tempo rada ovde bude zahtevao da se određene intervencije ubrzaju, imamo uveravanja da ćemo to i postići", kaže direktorka Narodnog muzeja.

Trenutno se, kako navodi Bojana Borić Brešković, privodi kraju rad na projektnim zadacima i tokom sledeće sedmice oni bi trebalo da prođu još jednu reviziju.

"Početak radova podrazumeva sanaciju krova, a zatim se, u skladu s preporukama stručnjaka, posao nastavlja po vertikali", rekla je Bojana Borić Brešković, ali nije mogla da precizira datum početka radova, jer on zavisi od administrativne procedure.

U subotu, 10. maja, publika će biti u prilici da u delu obnovljenog prostora izložbene sale na prvom spratu muzeja pogleda izložbu "Svetlost u mraku Prvog svetskog rata", na kojoj će biti predstavljena dela srpskih impresionista iz zbirke Narodnog muzeja. "Nastojimo sukcesivno da obnovimo izložbeni prostor Narodnog muzeja. Za prethodnu izložbu "Devet vekova Stefana Nemanje" uredili smo deo prostora velike izložbene sale, a ova izložba, s obzirom na obim i značaj, postavljena je u dodatnom prostoru koji je obnovljen", rekla je Bojana Borić Brešković.

Izložba "Svetlost u mraku Prvog svetskog rata" predstavlja vrhunska ostvarenja protagonista impresionizma u Srbiji, ali i upozoravajuće podsećanje na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata. "Ovde možemo da vidimo više od sto dela naših korifeja umetnosti, naših impresionista koji su stvarali u prvim decenijama 20. veka. Reč je o Nadeždi Petrović, Kosti Milićeviću, Milanu Milovanoviću i Mališi Glišiću. Oni ne samo što su stvarali u tom periodu nego su bili i učesnici Prvog svetskog rata i na svoj način nosili probleme i osećanja vezana za taj strašni događaj", napominje Bojana Borić Brešković.

Među novinama koje bi u budućnosti trebalo da unaprede rad Narodnog muzeja jeste i osnivanje fondacije, u čijem su upravnom odboru, pored istoričara umetnosti, ekonomisti i bankari, odnosno "ličnosti koje se odlično razumeju u prikupljanje sredstava". "Nama su upravo menadžeri tog tipa dragoceni, naročito ako su posvećeni ovom poslu", primećuje Bojana Borić Brešković. Prema njenim rečima, Fondacija ima za cilj da doprinese bogaćenju zbirki Narodnog muzeja, ali i da obezbedi sredstva da se, mimo budžetskih sredstava, prostor te nacionalne ustanove kulture učini što privlačnijim za publiku.

Bojana Borić Brešković podseća da, uprkos činjenici da je stalna muzejska postavka zatvorena već 11 godina, Narodni muzej nastoji da publici prikaže što više umetničkog blaga iz svojih zbirki. "Primera radi, od kraja 2012. godine do danas, odnosno do dana kada obeležavamo 170. rođendan, ostvarili smo, što u ovom, što u drugim prostorima, u Srbiji i inostranstvu, 47 izložbi", kaže direktorka Narodnog muzeja, posebno izdvajajući studijske izložbe o Konstantinu Velikom, koja je priređena sredinom prošle godine, i o Stefanu Nemanji koja je trajala od oktobra prošle do marta ove godine. Narodni muzej u 2014. godini priprema još nekoliko velikih izložbi, među kojima su postavka posvećena 150. godišnjici rođenja slikara Marka Murata, zatim izložba pod naslovom "Dijalozi s Mondrijanom" koja će biti realizovana u saradnji s holandskom ambasadom, kao i izložba povodom Međunarodnog dana muzeja - "Rubensovi krugovi".

"Narodni muzej u Beogradu čuva jedno delo Pita Mondrijana, to je "Kompozicija 2" koje je u našu zbirku stiglo 1929. godine, a koje je inspirisalo mnoge naše savremene umetnike", napominje Bojana Borić Brešković. S obzirom na to da nema stalnu postavku, Narodni muzej nastoji da, kako ističe direktorka te ustanove, njegove izložbe budu što pristupačnije publici, tako da ulaznice za odrasle koštaju 100, a za decu 50 dinara. "Ova naša kulturna dobra ne pripadaju samo Narodnom muzeju, nego celom srpskom narodu, i zbog toga treba da budu što dostupnija širem krugu posetilaca. Vrlo često radimo i radionice za decu i odrasle i tada je ulaz slobodan", kaže Bojana Borić Drašković i dodaje da izložbe Narodnog muzeja dnevno posećuje, u proseku, 400 do 500 ljudi.

Govoreći o muzejskom blagu, koje čini oko 400.000 eksponata iz svih istorijskih epoha, direktorka Narodnog muzeja je istakla da se ono čuva u depoima koji, "na sreću, jesu u dobrom stanju i zadovoljavaju u najvećoj mogućoj meri standarde čuvanja". "Naravno, oni podležu našem budućem projektu, prema kojem će biti potpuno obnovljeni i bolje raspoređeni. To je za Narodni muzej, kojem su povereni predmeti na čuvanje i staranje, od najvećeg značaja", naglašava Bojana Borić Brešković.

Direktorka Narodnog muzeja kaže da se, iako je nakon dva poništena konkursa za rekonstrukciju zgrade Narodnog muzeja doneta odluka da se objekat samo sanira, ne odustaje od ideje da se u doglednoj budućnosti muzejski prostor proširi.

"U ovom trenutku mislim da ne može da se govori o nekoj većoj rekonstrukciji ili nadogradnji ovog objekta, ali bi moglo da se govori o proširenju Narodnog muzeja na neke susedne prostore i da se obezbede neki dodatni prostori za izlaganje pojedinih zbirki", kaže Bojana Borić Brešković. Stalna zbirka Narodnog muzeja u Beogradu zatvorena je 2003. godine zbog neadekvatnih uslova za čuvanje i izlaganje muzejskog blaga, s idejom da se muzejska zgrada na Trgu Republike rekonstruiše. Na konkursu raspisanom 2004. izabran je projekat za rekonstrukciju zgrade Narodnog muzeja čiji je autor arhitekta Milan Rakočević, ali je 2010. ta ideja odbačena.

Ekspertski tim pri Ministarstvu kulture i informisanja Srbije u mandatu Nebojše Bradića ocenio je taj projekat kao skup i nerealan. Naredne, 2011. godine na novom konkursu je izabran nešto jeftiniji i jednostavniji projekat prema idejnom rešenju arhitektnoskog tima okupljenog oko Vladimira Lojanice, da bi potom i on bio odbačen kao kao neostvariv. Pribeglo se najjeftinijem i najbržem rešenju, a to je sanacija Narodnog muzeja, koja bi, prema ranijim najavama Ministarstva kulture i informisanja Srbije, trebalo da bude završena do 2016. godine. Projekat podrazumeva sanaciju krova i vertikale (vodovod i kanalizacija), izložbenog prostora i Centra za konzervaciju, kao i sanaciju i adaptaciju tridesetak depoa i radnog prostora zaposlenih.