Dan pobede nad fašizmom obeležava se širom Srbije

Današnji dan biće tradicionalno obeležen nizom manifestacija i odavanjem pošte žrtvama rata, a centralna državna ceremonija biće organizovana na Groblju oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu

Širom Srbije, Dan pobede biće tradicionalno obeležen nizom manifestacija i odavanjem pošte žrtvama rata, a centralna državna ceremonija biće organizovana na Groblju oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu koju će predvoditi ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

U ceremoniji će učestvovati predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Republičkog odbora SUBNOR-a, Grada Beograda, kao i predstavnici ambasada Ruske Federacije, Ukrajine, Belorusije i Azerbejdžana. U ime Grada Beograda venac na Groblju oslobodilaca Beograda će položiti predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević. Najavljeno je i da će zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović položiti venac na Spomenik sovjetskim veteranima na Avali.

Na natpisu na spomen groblju stoji da su za oslobođenje Beograda dali svoje živote 2.944 borca Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije i 961 borac Crvene armije, kao i da na tom groblju počiva 1.386 boraca NOVJ i 711 boraca Crvene armije.

Sovjetski general Vladimir Ždanov i maršal Sergej Birjuzov, koji je rukovodio sovjetskim frontom u okviru kojih operacija je bila i Beogradska, poginuli su 19. oktobra 1964. kada je njihov avion udario u Avalu, a na mestu tragedije podignuto je spomen obeležje. Diplomatski predstavnici Republike Srbije položiće vence na srpske vojne memorijale i mesta stradanja iz perioda Drugog svetskog rata na tlu Albanije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Velike Britanije, Grčke, Egipta, Izraela, Italije, Mađarske, Makedonije, Nemačke, Norveške, Poljske, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Francuske, Hrvatske, Crne Gore, Češke, Španije i drugih država.

Dva praznika: Danas je i Dan Evrope

Deveti maj se obeležava kao Dan pobede nad fašizmom i nacizmom u Drugom svetskom ratu, ali i kao Dan Evrope, jer je na taj dan 1950. godine tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Rober Šuman postavio temelje za stvaranje ujedinjene Evrope. Pre 64 godine, neposredno posle Drugog svetskog rata, u vreme kada je još vladalo duboko nepoverenje između vekovnih neprijatelja Francuske i Nemačke, Šuman je objavio dokument koji će ostati zapamćen kao "Šumanova deklaracija", u kojem je predložio formiranje neke vrste evropske federacije kao sredstva za očuvanje mira. Šumanov plan se danas smatra začetkom procesa evropskih integracija, a Šuman ocem današnje Evropske unije. Inicijativi za kreiranje Evropske zajednice za ugalj i čelik priključile su se, pored Francuske i Nemačke, i Italija, Belgija, Danska i Holandija.

Godinu dana kasnije, 18. aprila 1951. godine, potpisan je Pariski ugovor, kojim je osnovana prva od tri evropske zajednice. Kasnije je, Rimskim ugovorom iz 1957. godine, osnovana Evropska ekonomska zajednica, a potpisivanjem Mastrihtskog ugovora 1992. godine nastala je Evropska unija. Evropski savet je 1985. godine odlučio da se dan objavljivanja deklaracije, 9. maj, obeležava kao Dan Evrope, ne samo u EU, već i širom sveta, navedeno je na vebsajtu Delegacije EU u Srbiji. Delegacija EU i EU info centar, zajedno s partnerima, pripremili su povodom 9. maja program "Evropa otvoreno", koji će biti održan u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Zrenjaninu i drugim gradovima Srbije.

Pored izložbe karikatura i stripa "Mitovi i predrasude - kako mi vidimo Evropu, a kako Evropa vidi nas" i Evropskog filmskog festivala, biće održane tribine i debate o različitim aspektima procesa pristupanja Srbije EU, susreti najviših predstavnika Delegacije EU u Srbiji sa građanima, predstavnicima civilnog društva i mladima. Program je počeo u sredu, 7. maja, a trajaće i u junu pošto će tokom ta dva meseca biti održani dani Otvorenih vrata EU, kada ambasade država članica tradicionalno otvaraju vrata posetiocima.

Deveti maj se širom sveta proslavlja i kao Dan pobede u Drugom svetskom ratu jer je tog dana 1945. godine potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke. U ime Nemačke, akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder. U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika, a poginulo je između 55 i 60 miliona ljudi. Prema podacima Državne komisije SFRJ, u Jugoslaviji je ubijeno više od 1.7 miliona ljudi, među kojima nešto više od 300.000 boraca.

Na Crvenom trgu u Moskvi se, povodom Dana pobede, održava velika vojna parada, u kojoj učestvuje više rodova vojske, uključujući avijaciju. Na toj paradi se svaki put prikažu najnovija dostignuća ruske tehnologije, ali i oprema iz Drugog svetskog rata.