GLAVNI URBANISTA BEOGRADA ZA KURIR: Splavovi u centralnoj zoni ne bi smeli da budu viši od sedam metara!
Nekoliko desetina beogradskih splavova, među kojima su i legendarni "Lukas", kao i brod-restoran "Leonardo", već mesecima su oglašeni na prodaju, ali iako se neki od njih nude po bagatelnim cenama, od čak 250 evra po kvadratu, zainteresovanih za kupovinu - nema!
Razlog za to - pored pandemije koronavirusa, koja je uticala na cene ugostiteljskih objekata - jeste, kako tvrde upućeni, i odluka Grada da konačno reguliše rad splavova koji su decenijama, bez ikakvog reda, nicali na obalama Save i Dunava, ne poštujući nikakve arhitektonske, bezbednosne i ekološke standarde.
Marko Stojčić, glavni urbanista Beograda, kaže za Kurir da se moglo očekivati da će jedan deo vlasnika odustati od objekata, jer novi propisi podrazumevaju da se u splavove ulaže kako bi se ispunili neophodni kriterijumi.
- U fokusu nam je bilo da odredimo lokacije gde je moguće, gde je uslovno moguće, a gde je potpuno nemoguće da se nalaze plutajući objekti. Takođe, definisali smo dodatne obaveze koje podrazumevaju arhitektonski izgled svakog pojedinačnog splava, kao i pitanje visine splava. Novina je i to što smo opredelili kategorije lokacija, odnosno gde je moguće da budu komercijalni objekti kao što su hosteli i poslovni objekti, a gde noćni klubovi, jer se prethodnih decenija sve pomešalo, zbog čega je veliki broj građana i bio nezadovoljan zbog buke - navodi Stojčić i dodaje da je ovo samo jedan u nizu dokumenata koji će baviti obalom Beograda, a da bi se primenjivao, neophodno je da se završi procedura izmene i dopune Zakona o vodama.
Stojčić kaže i da je u prestonici previše splavova, a da vlasnici, pre svega komercijalnih objekata, moraju da shvate da više nije moguće da bez naknade drže te objekte. Kolike će takse biti, kako kaže, zavisiće od vrste i površine plutajućeg objekta.
- Ima i nekoliko lokacija na kojima se objekti neće moći nalaziti - po 50 metara uzvodno i nizvodno od mostovskih konstrukcija, uz reni bunare, na području Kalemegdana, kao i u delu Ušća, u zoni Ratne mornarice. Splavovi u centralnoj gradskoj zoni ne bi trebalo da, zbog vizure, imaju visinu veću od šest i po do sedam metara, što je najčešće dva nivoa, dok će o izgledu splavova i arhitektonskom oblikovanju plutajućih objekata odlučivati komisija za planove - navodi Stojčić i dodaje da će se vlasnicima dati rok od najverovatnije dve godine da svoje objekte prilagode u tehničkom, bezbednosnom i u arhitektonskom smislu.
Kurir.rs/R. K.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore