ISPOVEST MARIJE IZ BEOGRADA KOJA JE 3 PUTA PRELEŽALA KORONU: Posle svake bolesti zdravstveni problemi su se nizali

Epidemija korona virusa je pod kontrolom, ali nije završena, međutim, ono što je sada u fokusu je postkovid koji može trajati i mesecima.

- Imam 39 godina i nemam pridružene bolesti. Do pojave korone, retko kada sam odlazila kod lekara jer jednostavno nije bilo razloga, osim onih uobičajenih kada su redovne kontrole u pitanju. Sada, nakon kovida ništa nije isto, počinje Marija priču za Blic.

OVA 4 ZDRAVSTVENA PROBLEMA NAS NE NAPUŠTAJU NI POSLE PRELEŽANE KORONE! Ove simptome pacijenti prijavljuju godinu dana posle KOVIDA

Kako kaže, prvi put se zarazila u junu 2020.godine, i na sreću nije imala tešku kliničku sliku. Njen oporavak trajao je dve nedelje, ali bez nekih posebnih komplikacija.

- Dobila sam terapiju, primala infuziju, saturacija je bila 97 i sve vreme samostalno sam disala. Iskreno, tada je više bilo teško psihički izdržati, barem je tako bilo u mom slučaju. Ono što je bilo dobro je što sam se javila na vreme lekaru, a ako dodamo da nemam neku pridruženu bolest, sve je proteklo dobro. Malaksalost, bolovi u mišićima, ležala sam sve vreme, temperatura je varirala. Kada je bolest prošla, vratila sam se redovnim aktivnostima, međutim osećala sam konstantni umor i probode u leđima u predelu srca. Lekar mi je dao da za početak neko vreme pijem beta blokator, magnezujum i još neke vitamine, te je posle nekih mesec dana od primene ove terapije, sve bilo u redu, priča Marija.

Naredna infekcija dogodila se krajem prošle godine, kada je, kako kaže imala upalu pluća.

- Pitali su me zašto se nisam vakcinisala, jednostavno nisam ni sama znala šta da kažem, nisam antivakser, ali kad jednom preležiš koronu, računaš imaš imunitet, međutim nije tako. Oporavak je išao sporije, ali nije bilo toliko strašno kako sam mislila. Međutim, tahikardije su postale sve učestalije, a ja sam već prestala da pijem beta blokator. Tada su rekli da moram nastaviti da uzimam i dalje, bez obzira da li imam problem ili ne. Posle oporavka, počele su da se javljaju glavobolje, nesanica, mrzovolja… I ako vratim film unazad, za dve godine ne mogu da kažem, da mi je nekom periodu bilo dobro. Poslednji put koronu sam imala pre otprilike mesec dana, ali od simptoma imala sam bolove u grlu, curenje iz nosa, mislila sam da je alergija jer se temperatura kretala od 37 do 37.5, dakle ništa specijalno. Prošlo je za tri dana. Što se vakcine tiče, zaista sam planirala da se vakcinišem, ali posle svih tih sojeva koje sam imala, računala sam da mi ne treba. Generalno kroz bolest nisam prolazila naročito teško, ali kao postkovid uvek su se javljali određeni simptomi koji su ukazivali da se nešto dešava, kaže za Blic Marija.

Ovakvih i sličnih primera je puno, međutim dok s jedne strane imamo one koji su se lako sa virusom izborili, što zavisi od njihovog imuniteta, s druge strane imamo one koji se sa postkovidom bore mesecima.

Epidemiolog i član Kriznog štab prof.dr Branislav Tiodorović kaže da ćemo se koronom baviti i posle korone.

- O tome se uveliko rade istraživanja, a ima i onih koji imaju različite probleme od neuroloških, preko kardiovaskularnih. Svakako veća je šansa da imate ozbiljniji postkovid ako ste imali težu kliničku sliku i ako uz to imate određene pridružene bolesti, ali postoje i izuzeci, kada neko sa lakšom kliničkom slikom ima problem i sa glavoboljom, i sa hipertenzijom, bolovima u mišićima, objašnjava profesor Tiodorović.

Produženi kovid sve češći problem i kod mlađih ljudi

Među pacijentima koji se žale na „produženi kovid“ u određenoj meri ima i radno aktivnog stanovništva, između 35 i 45 godina kojima bolest traje i po nekoliko nedelja. Iako su pluća centralni organ koji kovid napada, kao što znamo, virus može napasti srce, jetru, bubrege..

Prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra KCS, nedavno je u razgovoru za Blic objasnio da je Kovid-19 specifična infekcija i bez obzira koji je oblik u pitanju, može se desiti upala i drugih organa, srca i srčane kese, upala jetre, bubrega, nerava...

- Kada je srce u pitanju može se javiti poremećaj ritma, ubrzan srčani rad, upala srčanog mišića, upala srčane maramice… Ono što je specifično je da se pacijenti javljaju kada osete izraženu malaksalost ili ako osete nepravilan srčani rad. Zato smo i govorili da posle preležane infekcije treba mirovati bar 40 dana, odnosno postepeno se izlagati fizičkom naporu. Nekim pacijentima, savetuje se i do tri meseca mirovanje. Ono što dešava kod određenog broja ljudi koji su imali postkovid sindrom a to je 10 odsto, tegobe se mogu nastaviti i nakon tih mesec dana, do tri meseca od preležane korone, objasnio je profesor Mitrović.

Iako je korona pokazala da „deluje“ individualno, tako je i sa postkovidom. Postoje primeri preležanog kovida bez ikakvih posledica posle toga, dok s druge strane postoje oni koji se osećaju malaksalo, i imaju problem sa srčanim ritmom i po nekoliko meseci.

- Postkovid može da se produži kod nekih ljudi i do šest meseci, pa i do godinu dana, ali još uvek se to ne zna precizno. Moramo biti svesni da se još uvek rade istraživanja i mi ne znamo šta će se dešavati posle dve godine, tri godine od preležane korone. Svakako, moramo biti obazrivi i ako se ne lečimo od srca uvek treba izvršiti kontrolu, a posebno ako se javi neki simptom. Dakle ukoliko neko oseća iznenadni zamor, ako srce ubrzano radi, potrebno je javiti se kardiologu, pojasnio je profesor Mitrović.

Direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti u UKC Niš, doc. dr Tomislav Kostić, takođe je nedavno objasnio šta nas sve može sačekati nakon preležane korone.

-Zamor, preskakanje srca koje ne spada u grupu težeg srčanog oštećenja, uglavnom se javljaju ti problemi. Tu je svakako probadanje, gušenje, variranje krvnog pritiska, svakako da to treba lečiti, ali uglavnom u nekom određenom periodu se svi ti postkovid simptomi gube. Naravno, ima i onih pacijenata kod kojih se javlja oštećenje srčanog mišića, ali taj procenat je mali. Ipak, ono što je pokazala epidemija u protekle dve godine, jeste da kovid nije samo bolest koja napada pluća, nego napada sve organe, a nažalost kardiovaskularni sistem pored pluća najviše strada, objašnjava dr Kostić.

(Kurir.rs/Blic)