Nikolić: Bunjevci su za Srbiju autohton narod

Niste ni Srbi, ni Hrvati, već autentična slovenska narodnost koja ima sve atribute posebnosti i jedinstvenosti, svoj kulurni identitet, foklor, istorijsko nasleđe, rekao je šef države

"Niste ni Srbi, ni Hrvati, veh autentična slovenska narodnost koja ima sve atribute posebnosti i jedinstvenosti, svoj kulurni identitet, foklor, istorijsko nasleđe", rekao je Nikolić na svečanosti u sali Gradske kuće u Subotici.On je naglasio da Bunjevci vekovima žive na ovim prostorima i da je njihovo pravo da čuvaju svoju posebnost i da uvek ponosno ističu da su Bunjevci iz Srbije."Osećaj pripadnosti Vojvodini i Srbiji kao svojoj matičnoj zemlji izuzetan je izraz nacionalne i patriotske svesti", rekao je predsednik Srbije, čije su reči propraćene apaluzom.Nikolić je poručio Bunjevcima da se razume da je Dekret iz 1945. godine, kada su bili primorani da se izjašnjavaju kao Hrvati, nevažeći i da im je vraćeno pravo da se, kako je rekao, slobodno i ponosno izjašnjavaju kao Bunjevci.

Nikolić je rekao da je i on lično primetio da Srbija može i želi da uradi mnogo više za očuvanje bunjevačke autohtonosti, istakavši da je odavno trebalo izvršiti standardizaciju bunjevačkog ikavskog dijalekta i da je trebalo učiniti više na otvaranju odeljenja u školama na ikavici kao svakodnevnom govoru Bunjevaca."To je posao države koji nam mora biti priortitetan u odnosu na bunjevačku nacionalnu majninu, koja je bila među onima koje su pre 95 godina presudno doprinele da se Vojvodina prisajedini kraljevini Srbiji", rekao je Nikolić.

On je naveo da je na Velikoj narodnoj skupštini učestvovalo 757 poslanika nacionalnog sastava gotovo identičnog onom koji danas čini stanovništvo Vojvodine, a da su među delegatima bila 84 Bunjevca, tri Šokca i dva Hrvata.

"To što su se do dana današnjeg održale različite nacionalne manjine jasno govori da je Srbija iskreno i materinski prigrlila sve nacionalnosti, razvijala i čuvala njihovu posebnost, uvek ističući da su njeni građani različite vere, nacije, jezika, kulture, njeno najveće bogatstvo", rekao je predsednik Srbije.

"Niko i nikada ne sme da ugrozi vašu i našu zajedničku kuću. Zaslužili ste to svojim odnosom prema Srbiji, doprinosom napredovanju i slavi naše zajedničke i jedine otadžbine. Neka vam je srećan praznik koji je zlatnim slovima upisan u istoriju Bunjevaca, Vojvođanja, svih građana Srbije", naglasio je Nikolić.

Predsednica Privremenog organa bunjevačke nacionalne manjine Suzana Kujundžić Ostojić, ističući da su "kosti naših predaka uzidane su u temelje Republike Srbije", pozvala je predsednika Nikolića da Bunjevcima pomogne da imaju svoju budućnost.

Ona je ocenila da "svaki narod ima svoje istorijske raskrsnice", a da je za Bunjevce to Velika narodna Skupština, održana 25. novembra 1918. godine, što je nacionalni praznik Bunjevaca, kada su 84 delegata ove nacionalne zajednice doprinela prisajedinjenju Bačke, Banata i Baranje Srbiji.

Prema njenim rečima, Bunjevci nakon toga nisu imali "tako svetu budućnost kakvoj su se nadali", jer je posle Drugog svetskog rata, osim nacionalnizacije imovine, dekretom naređeno da svi Bunjevci moraju da se izjašnjavaju kao Hrvati."Od ožiljaka iz tog vremena nismo se oporavili ni danas", ocenila je Kujundžić Ostojić.

Ona je podsetila i da su Bunjevci pravo na samoizjašnjavanje dobili devedesetih godina prošlog veka, a da je Nacionalni savet osnovan 2003. godine, od kada je osnovano 16 institucija, koje rade u teškim uslovima, mesečne novine, tri radijske i jedna tv emisija.Pored toga, istakla je Kujundžić Ostojić, 360 učenika izučava bunjevački govor s elementima nacionalne kulture u školama u Subotici i Somboru, ali i dalje bez udžbenika, jer već šest godina traje rad na standardizaciji bunjevačkog jezika.Ona je navela da je 1918. godine Bunjevaca bilo 84.000, a da ih je danas 16.500. Gradonačelnik Subotice Jene Maglai je naglasio da su Bunjevci primer naroda koji je sebe kroz iskušenja očuvao i ojačao, a lokalna samouprava treba da bude primer poštovanja kako prava Bunjevaca, tako i svih ostalih nacionalnih zajednica koje žive u Subotici.

Maglai je ocenio da prisustvo predsednika Nikolića na svečanosti predstavlja "čast za sve Subotičane" i poruku "koliko Srbija ceni bunjevačku nacionalnu zajednicu".

On je podsetio da su Bunjevci poslednjih godina suočeni sa mnogim osporavanjima, sa raznih strana, a da su poslednji događaji, vezano za promenu vlasti u Subotici, samo ojačali ovu nacionalnu zajednicu.

"Pristup stvaranju skupštinske većine u kojoj su zastupljeni pripadnici sve četiri velike zajednice koje žive na teritoriji Subotice su jednoznačan znak da se, svaka od njih, uvažava od lokalnih političara i da samo zajedno možemo da doprinesemo boljitku naše zajednice i svih njenih pripadnika", rekao je Maglai.Predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca Suzana Kujundžić Ostojić na svečanosti je uručila predsedniku Nikoliću poklon sliku salaša, koja je, kako je rekla, obeležje bunjevačke naivne umetnosti.