Sećam se dve sestre koje su plakale i držale se za ruke jer nisu želele da se razdvoje u dva čamca, priča major Radovan Đerić, koji je i sam s porodicom jedno vreme bio zarobljen u zgradi

BEOGRAD - Dugo će pamtiti taj dan...
- Zvuk vode koja huči i nosi sve pred sobom, ruši puteve i zidove, nikad neću zaboraviti. A verujte mi, prošao sam mnogo toga u životu!
Ovim rečima major Vojske Srbije, pilot Radovan Đerić priseća se stravične vodene stihije, koja je za samo desetak minuta odsekla Obrenovac od ostatka Srbije. Nakon katastrofe, čija je žrtva i sam, kaže, ostaju ružne slike i uspomene, ali je najvažnije da se sve završilo.

Panika među komšijama

Tog jutra kad je voda poplavila Obrenovac, hrabrog pilota probudila je ćerka, koja nije uspela da ode do prodavnice i kupi im hleb jer je voda uveliko nadolazila. Kad je izašao napolje, kako kaže, shvatio je da su zarobljeni u zgradi i da je najvažnije da se spasu životi ljudi.
- U zgradi je bilo 47 ljudi. Znao sam da ne možemo nigde, a komšije su već počele da paniče. Deca su plakala. Prvi zadatak mi je bio da ih smirim i ubedim da će moje kolege sigurno doći. Dve devojčice koje su dan ranije došle u naš komšiluk, a roditelji su im bili u drugom mestu, neprekidno su plakale. Nekako sam uspeo da ih ubedim da će sve biti u redu. Ljudi su mi verovali - priseća se pilot.

Vremenski uslovi spasiocima nisu išli naruku, ali je major Đerić bio u konstantnoj komunikaciji s kolegama.
- Prvim čamcima koji su stigli evakuisali smo decu, pa žene. Sećam se dve sestre koje su se jedva odvojile, plakale su i držale se za ruke jer nisu želele da se razdvoje u dva čamca. Veliki je to šok bio za sve njih - prepričava teške trenutke koje je proveo zarobljen u zgradi s ćerkama, suprugom i komšijama.

Kad su svi evakuisani, kao poslednji stanar, sa još četvoro komšija, izašao je iz zgrade. Iz poplavljenog Obrenovca otišao je pravo na vojni aerodrom u Batajnici. Samo nekoliko sati pošto je evakuisao svoju porodicu i komšije, vratio se redovnim obavezama.

Nisu ga prepoznali

- Nije tu bilo ni mesta, a ni vremena za emocije. Bili smo potrebni našem narodu - kaže hrabri pilot. Kad danas vrati film u glavi, kaže da ne zna ko je sve prošao kroz njegov helikopter.
- Nisam gledao da li su to ljudi koje poznajem ili ne, bilo mi je bitno samo da ih što više prevezem. Znam da mene u jednom trenutku nije prepoznao dobar prijatelj, po kog smo došli kad mu je kuća skoro potpuno poplavljena. Tek posle nekoliko trenutaka skočio mi je u zagrljaj i počeo da me grli i ljubi, to se ne zaboravlja - dodaje on.
- Ne daj bože da nam se ikad više nešto slično dogodi - kaže na kraju pilot Radovan Đerić dok sa aerodroma Batajnica žurno ide u Obrenovac jer je „ostalo još mnogo toga da se uradi da bi se svi vratili svojim kućama“.

helikopteri-crveni-krst-pomoc.jpg
Marina Lopičić 

Profesionalizam pre svega
OSTAO BEZ KROVA NAD GLAVOM

Piloti Vojske Srbije jednoglasno kažu da je major Radovan Đerić mnogo pomogao svima njima.
- Dobijali smo važne informacije od njega jer živi u Obrenovcu i mogao je da nam ukaže gde možemo da sletimo, prođemo ili gde su ljudi koji su bez hrane i vode. Profesionalno je radio svoj posao, iako je i sam privremeno ostao bez krova nad glavom - pričaju kolege sa aerodroma Batajnica.

Helikopterska eskadrila
SAUČEŠĆE PORODICAMA

Major Radovan Đerić izjavio je saučešće svim porodicama nastradalih i uputio apel ljudima dobre volje.
- U ime cele 890. mešovite helikopterske eskadrile želim da izjavim saučešće svim porodicama koje su izgubile najmilije. Istovremeno želim da pozovem sve humane ljude dobre volje da pomognu ljudima kojima je pomoć u ovom trenutku najpotrebnija - kaže major Đerić za Kurir.