HRABRI PILOT: Blokirao sam emocije da bih spasavao ljude

BEOGRAD - Dugo će pamtiti taj dan...
- Zvuk vode koja huči i nosi sve pred sobom, ruši puteve i zidove, nikad neću zaboraviti. A verujte mi, prošao sam mnogo toga u životu!
Ovim rečima major Vojske Srbije, pilot Radovan Đerić priseća se stravične vodene stihije, koja je za samo desetak minuta odsekla Obrenovac od ostatka Srbije. Nakon katastrofe, čija je žrtva i sam, kaže, ostaju ružne slike i uspomene, ali je najvažnije da se sve završilo.

Panika među komšijama

Tog jutra kad je voda poplavila Obrenovac, hrabrog pilota probudila je ćerka, koja nije uspela da ode do prodavnice i kupi im hleb jer je voda uveliko nadolazila. Kad je izašao napolje, kako kaže, shvatio je da su zarobljeni u zgradi i da je najvažnije da se spasu životi ljudi.
- U zgradi je bilo 47 ljudi. Znao sam da ne možemo nigde, a komšije su već počele da paniče. Deca su plakala. Prvi zadatak mi je bio da ih smirim i ubedim da će moje kolege sigurno doći. Dve devojčice koje su dan ranije došle u naš komšiluk, a roditelji su im bili u drugom mestu, neprekidno su plakale. Nekako sam uspeo da ih ubedim da će sve biti u redu. Ljudi su mi verovali - priseća se pilot.

Vremenski uslovi spasiocima nisu išli naruku, ali je major Đerić bio u konstantnoj komunikaciji s kolegama.
- Prvim čamcima koji su stigli evakuisali smo decu, pa žene. Sećam se dve sestre koje su se jedva odvojile, plakale su i držale se za ruke jer nisu želele da se razdvoje u dva čamca. Veliki je to šok bio za sve njih - prepričava teške trenutke koje je proveo zarobljen u zgradi s ćerkama, suprugom i komšijama.

Kad su svi evakuisani, kao poslednji stanar, sa još četvoro komšija, izašao je iz zgrade. Iz poplavljenog Obrenovca otišao je pravo na vojni aerodrom u Batajnici. Samo nekoliko sati pošto je evakuisao svoju porodicu i komšije, vratio se redovnim obavezama.

Nisu ga prepoznali

- Nije tu bilo ni mesta, a ni vremena za emocije. Bili smo potrebni našem narodu - kaže hrabri pilot. Kad danas vrati film u glavi, kaže da ne zna ko je sve prošao kroz njegov helikopter.
- Nisam gledao da li su to ljudi koje poznajem ili ne, bilo mi je bitno samo da ih što više prevezem. Znam da mene u jednom trenutku nije prepoznao dobar prijatelj, po kog smo došli kad mu je kuća skoro potpuno poplavljena. Tek posle nekoliko trenutaka skočio mi je u zagrljaj i počeo da me grli i ljubi, to se ne zaboravlja - dodaje on.
- Ne daj bože da nam se ikad više nešto slično dogodi - kaže na kraju pilot Radovan Đerić dok sa aerodroma Batajnica žurno ide u Obrenovac jer je „ostalo još mnogo toga da se uradi da bi se svi vratili svojim kućama“.