Srbija posle 30 godina dobija novi zakon o međunarodnom privatnom pravu. Propis, između ostalog, omogućava građanima da biraju gde će se suditi i koji će zakon primenjivati

Bez obzira što bar za još nekoliko godina Srbija neće postati članica EU, vrlo brzo mogli bismo da se venčavamo po njenim zakonima, razvodimo, delimo imovinu...

Naime, naša zemlja posle 30 godina primenjivanja Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, koji nije usaglašen ni sa sadašnjim Ustavom, konačno dobija akt koji detaljno reguliše, recimo, bračne i porodične odnose sa međunarodnim elementom. Ili, pred kojim će se sudom razvesti brak ukoliko jedan od supružnika nema srpski pasoš, a ima imovinu u trećoj zemlji, ili koja će država isplatiti osiguranje stranim državljanima koji su povređeni na njenoj teritoriji.

Pored toga, ovaj zakon propisuje i zaključenje ugovora sa međunarodnim elementom, kao i nastupanje štete, hartije od vrednosti, koja je zemlja nadležna za sporove o intelektualnoj svojini...

- Cilj je da uskladimo naše propise sa evropskim, ali i da ujednačimo sudsku praksu kako sudovi ne bi primenjivali dvostruke standarde - kažu u Ministarstvu pravde. - Jer, neki za zasnivanje svoje nadležnosti primenjuju prebivalište kao kriterijum, a drugi uobičajeno boravište građana, odnosno mesto u državi u kojoj je cenatr životnih interesa građana i u kojoj obično borave, bez obzira na to da li su upisani u evidenciju nadležnog organa i da li imaju dozvolu boravka ili nastanjenja.

S obzirom na to da u Evropskoj uniji postoji sloboda kretanja ljudi, robe i kapitala, državljanstvo građana više nije kriterijum za zasnivanje nadležnosti suda. Kako najavljuju u ovom ministarstvu, umesto pasoša, odlučivaće uobičajeno boravište građana.

Domaći organi biće nadležni i u slučaju usvojenja deteta ukoliko ono ima srpsko državljanstvo ili ima uobičajeno boravište u Srbiji. Sud Srbije nadležan je da raspravlja o celoj zaostavljštini ako je ostavilac u Srbiji imao prebivalište ili uobičajeno boravište u trenutku smrti.

- Građani Srbije moći će da biraju, recimo, koji će sud biti nadležan i čije će se pravo primenjivati kada žele da se razvedu ili da pokrenu ostavinski postupak - kažu u Ministarstvu. - Pored toga, u ovom nacrtu objedinili smo sve regulative EU. Kako sadašnji zakon nikada nije usklađen sa Ustavom Srbije iz 2006. godine, mnogi praktičari pitali su se da li da ga uopšte primenjuju. Ovako će i ta dilema biti otklonjena.

Tako, recimo, prema nacrtu ovog zakona, domaći matičari biće nadležni za sklapanje braka ako jedan od budućih supružnika ima pasoš Srbije, ili ako budući bračni par ima boravište u Srbiji.

Po domaćim zakonima će se i razvoditi ako supružnici imaju uobičajeno boravište u Srbiji, ili ukoliko im je poslednje ovako boravište bilo na njenoj teritoriji.

(Novosti)