Patrijarh Pavle nas je roditeljski opominjao: „U najbolje vreme može čovek da pogine, i u najgore može da se spase“. SPC najviše može da pomogne čoveku kroz porodicu, koja je najvažniji faktor u očuvanju morala

Božićni praznici su najradosniji dani u godini. To su dani mira, ljubavi i dobre volje, dani praštanja. Vitlejemska radost ispunjava svako srce, te poput Svete porodice, i mi se trudimo da u domovima i srcima dočaramo tu nebesku toplinu - kaže u božićnom intervjuu za Kurir episkop šabački, vladika Lavrentije.

A da li ta nebeska toplina dopire i do vernika na Kosovu?
- Njihovo ispovedanje vere podseća nas na podvige i stradanja prvih hrišćana. Njima će pravoslavni hramovi biti jedina vitlejemska ognjišta, oko kojih će moći da se okupe i ogreju svoja srca i duše ovih dana. Majka Crkva deli njihov krst i brižno nastoji da im pomogne, ali su njene mogućnosti ograničene.

Da li to znači da je Bog malo zapostavio ove ljude i da ne vidi njihovu patnju?
- Bog popušta iskušenja i stradanja na čoveka pre svega da bi ga opomenuo za greh njegov ili da kuša njegovu veru. Kažnjava telo sa ciljem da ga očeliči i da mu sačuva dušu, koja je mnogo skupocenija. Gospod sve vidi. Zašto se ovo dešava na našem Kosovu, pokazaće vreme, a mi se molimo da to što manje traje.

Čini se da i slika sve manjeg nataliteta u Srbiji postaje jedna vrsta pogroma, iako patrijarh u poslanicama upozorava da bela kuga ugrožava postojanje našeg naroda. Da li glas Crkve ne dopire do vernika ili su ekonomske prilike u Srbiji toliko loše da je skupo uzgajati decu?
- Možda brižni vapaji poglavara naše crkve i sveštenstva ne dopiru baš do ušiju svakog našeg vernika, ali činjenica je da i loše ekonomske prilike umnogome doprinose ovome. Nije lako podizati dete, kad su mladi roditelji bez posla i bez stanova.

A kog se principa drži crkva prema prema dezorijentisanom i uplašenom verniku, koji jedva sastavlja kraj s krajem?
- Patrijarh Pavle nas je roditeljski mudro opominjao: „U najbolje vreme može čovek da pogine, i u najgore može da se spase“. Crkva najviše može da pomogne čoveku kroz porodicu, pošto je ona crkva u malome, najvažniji faktor u očuvanju vere i morala. Ako je porodica zdrava, zdravo je i celo društvo.

Da li današnji hrišćanin, rastrzan svakodnevnim problemima, zaboravlja da je Bog na njegovoj strani?
- Današnji hrišćanin je mnogostruko rastrzan zemaljskim brigama i problemima. Da mu nije vere i nade u Gospoda, bog zna da li bi istrajao, te se svesno grčevito drži neba kao davljenik za slamku.

SPC se često zamera da više voli da se upliće u visoku politiku nego da pomaže malim konkretnim ljudima u nevolji. Ima li u tome istine?
- Kad god je bila slobodna od neprijatelja, SPC je imala razvijenu socijalnu misiju, naročito u vreme Svetog Save, kada su pri svakom manastiru bile škole, bolnice i prihvatilišta za sirotinju. Za vreme robovanja svaka delatnost bila je Crkvi ograničavana. Bogu hvala, sada se prilike popravljaju, te mnoge vernike Crkva postepeno angažuje u humane akcije.


Ako se popravljaju, da li to znači da više neće biti ni afera u SPC, koje nisu zaobišle neke njene velikodostojnike. Koliko su one uticale na ugled Crkve?
- I među članovima Crkve nađe se, nažalost, poneki koji ne može da odoli iskušenjima. Crkva se trudi da je takvih što manje, ali i za njih važe isti zakoni i na nebu i na zemlji koji važe za ostale građane.

Imate li nameru da, pored Sokola, podignete još koju instituciju u Eparhiji?
- Sanjali smo da jednoga dana najnovijem srpskom svetitelju Nikolaju Velimiroviću podignemo hram, i to smo ostvarili u Sokolu. Taj centar je postao ognjište oko koga se okuplja srpska omladina već petnaest godina. Održavaju se simpozijumi, spletovi horova i folklornih grupa srpske omladine. Želeli bismo nešto slično da podignemo i nadomak Šapca - duhovno, edukativni i sportski centar. Već imamo obezbeđen plac od deset hektara i u izradi je projekat.

Nadate li se da će dobro prevagnuti zlo u budućnosti crkve, ali i Srba?
- Bog nam je dao slobodu. Mi smo kovači svoje sreće. Nadamo se i molimo Gospoda da nas čuva i štiti kao i do sada. A na nama je da se što više trudimo.

Pomirenje katoličanstva i pravoslavlja
NE MOŽETE NIKOG ZAVOLETI DOK GA NE UPOZNATE

Da li je nešto promenjeno kada je reč o pomirenju katoličanstva i pravoslavlja nakon susreta pape Franje i patrijarha Vartolomeja? Da li ti putevi pomirenja za SPC vode preko Jasenovca?
- Susreti i razgovori onih koji vode narode zapovest su Božja. Iskustvo potvrđuje da ne možete nikoga zavoleti dok ga ne upoznate. Naravno, reč je o dobronamernim razgovorima. Ko bi to zloupotrebio, ogrešio bi se i o nebo i o zemlju.

Može li ovo pitanje da dovede do podela u SPC?
- Zašto bi ovaj gest mira i dobre volje nekome zasmetao jer smo deca zajedničkog roditelja. Samo se pri ovim dijalozima treba držati principa: „Tuđe poštuj, a svojim se diči“.

Vernici na Kosovu
SRBI SU KAO U GETIMA

Da li ste skoro bili na Kosovu i koliko su vernici, ali i monaštvo i imovina SPC bezbedni?
- Srcem i dušom svakodnevno sa njima, odlazim kad god uslovi i godine dozvole. Kao član Sinoda, pratim njihova iskušenja, koja su besprimerna u našem veku. Zahvaljujući stranim čuvarima, tamošnji vernici i njihove duhovne vođe žive kao u getima. Kada je reč o imovini i svetinjama, treba samo da se setimo martovskog pogroma, kada je za jedno veče uništeno 35 srpskih bogomolja. A oskrnavljena srpska groblja su još vernija i strašnija slika vandalizma.

patrijarh-kiril.jpg
Fonet 

Patrijarh Kiril
SLOBODA ZA ARHIEPISKOPA JOVANA

Patrijarh se u poslanicama moli i za arhiepiskopa Jovana, koji godinama čami u zatvoru. Može li Crkva nešto da učini da se njegova sudbina reši?
- Srpska crkva je nekoliko puta bezuspešno molila vlasti u Makedoniji da se ovaj problem prevaziđe. Izgleda da je to pitanje političke prirode i unutrašnja stvar naših suseda.

Ima li istine u tome da je patrijarh ruski Kiril uključen da se ovaj spor reši?
- Patrijarh Kiril, dok je bio mitropolit, posetio je Skoplje i sa tamošnjim predstavnicima Crkve razgovarao na tu temu. On je i nedavno bio u poseti Makedonskoj crkvi, ali ništa do sada nije promenjeno.