Kada ljudi poriču i zaboravljaju Boga ljubavi, raspada se porodica kao njeno zemno ostvarenje i javljanje - zajednica muškog i ženskog kao sveta tajna ljubavi i rađanja za život večni

Proslavljamo, braćo i sestre, i ove godine Gospodnje dan Hristovog roždestva, dan u koji je Bog sišao na zemlju, u koji se jedinorodni Sin Božji ovaplotio od Duha svetoga i Marije Djeve da bi nas ljude, smrtne i prolazne, obdario životom večnim.

Božić je dan u koji je Bog postao čovek da bi ljudi postali bogovi po blagodati; Božić je dan otkrivanja večne istine o Bogu, čoveku i svetu; Božić je dan u koji se sjedinilo nebo i zemlja, u koji je zasijala svetu večna svetlost bogopoznanja; Božić je dan u koji su se ljudi izmirili sa Bogom i poznali da su sinovi Božji - da su svi ljudi braća i večna sabraća, prizvana na uzajamnu ljubav, mirenje i praštanje.

Radosna vest o rođenju Sina Božjeg blagovesti nam najpre dvojednu istinu: istinu o Hristu Bogočoveku, istinitom bogu i istinitom čoveku, sinu čovečjem, jednome i istome jedinorodnom Sinu Očevom, čiji je rod neizraziv i koji je istovremeno iz carskoga roda Davidova. Tako, po bogonadahnutim rečima Svetog vladike žičkog: na Njemu se ispunjavaju obe zapovesti Božje: ko voli Njega, voli savršenog boga; ko ljubi Njega, ljubi savršenog čoveka, i u Njemu iskonsku čovečnost, sve ljude i sva stvorenja Božja.

Tri osnovne svetinje

Na Božić nam se javljaju, otkrivaju i daruju tri osnovne svetinje ljudskog i sveukupnog postojanja: svetinja oca i očinstva, svetinja majke i materinstva, svetinja deteta i detinjstva. Upravo zato Crkva, pripremajući se za Hristovo roždestvo, slavi pred Božić: Detince, Materice i Oce. Tako, u Hristu kao detetu mladom, Bogomladencu, predvečnom bogu - kako mu na Božić pevamo - svako začeće u utrobi majke i svako rođenje zadobija večni smisao; svako novorođeno dete postaje svetinja. Isto tako je svetinja i materinstvo, osveštano bogomaterinstvom Presvete Bogorodice, jer utroba matere ne rađa više decu za smrt i prolaznost: svako rođenje novog deteta posle Hristovog rođenja postaje rođenje za večnost. Tako je time i zemaljsko očinstvo postalo svetinja, zato što su mu koreni u nebeskom očinstvu Boga Oca, Hristovog i našeg večnog roditelja.

Stvarajući vidljivi i nevidljivi svet, Bog ga ispunjuje svojom ljubavlju i priziva na uzrastanje u toj ljubavi i savršenstvu, po meri Božjeg savršenstva, naročito kada se tiče razumnih bića: „Budite vi, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski“. Tako stvarajući svet, Bog već tada počinje da stvara Crkvu kao zajednicu svega postojećeg. A punoću tog stvaranja i sveukupnog dela Božjeg upravo predstavlja Hristovo roždestvo - dan u koji se Bog očovečio da bi se čovek i tvorevina obožili. Zato je Crkva Božja, kao telo Hristovo, mesto i zajednica ostvarivanja te punoće, mesto uzrastanja i usavršavanja „dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Božjega, u čoveka savršena, u meru rasta punoće Hristove“. Porodica je osnovna ćelija te i takve Crkve Božje, slika Božje trojične ljubavi. Zato apostol naroda Pavle, kad govori o svetinji braka, istu upoređuje sa ljubavlju kojom je Hristos zavoleo Crkvu, prinoseći i žrtvujući sebe za nju, i završava bogonadahnutim rečima: „Tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu i o Crkvi“.

Kada ljudi poriču i zaboravljaju Boga ljubavi, raspada se porodica kao njeno zemno ostvarenje i javljanje - to jest, zajednica muškog i ženskog kao sveta tajna ljubavi i rađanja za život večni. Što je manje vere u Boga, što je manje Boga i Božje ljubavi u ljudima, to je sve manje ljubavi u ljudskim odnosima; sve je manje istinske ljubavi u braku, porodici, društvu - to sve više među ljudima i u ljudima caruje lažna ljubav i samoljublje.

Opasnost od satane

Nije li naše doba ponovo krenulo putem smrti, putem zamenjivanja istine Božje lažju, putem služenja tvari umesto Tvorcu? Zaista, čovek je danas u opasnosti više nego ikada da zameni Boga satanom, lažnim božanstvom i lažnim znanjem, istinsku ljubav onim što Sveti Jovan Bogovidac naziva „pohot telesna, i pohot očiju i nadmenost življenja“. A kada god je čovečanstvo u istoriji kretalo tim putem, neminovno se nalazilo u predvorju svoje katastrofe i pred propašću svoje civilizacije.

Hristovo roždestvo poziva na povratak iskonskim moralnim vrednostima, na uzdržanje, na celomudrenost života mladih, na svetinju braka, podvig, post i molitvu.

U ovom, dakle, našem vremenu, u kojem je sve na prodaju - naročito svetinja ljubavi i smisla života, Bogomladenac svojim roždestvom poziva sve ljude svih vremena na zadobijanje večne božanske ljubavi, besmrtnog zdravlja i punoće života, u zajednici Boga Oca i Sina i Duha svetoga, jednog Boga u Trojici slavljenoga.

I ovoga Božića smo zajedno sa svojom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji i poručujemo im da ostanu i da žive sa svojim svetinjama.

Molitveno se sećamo i našeg brata i saslužitelja, arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog Jovana, koji u tamnici nepravedno izdržava kaznu samo zato što se opredelio za jedinstvo Jedne, Svete, Saborne i Apostolske crkve. Takođe se molitveno sećamo i svih onih koji bilo gde nevino pate i stradaju.

Molimo se novorođenom Hristu da u godini koja dolazi bude manje nemira a više mira, manje mržnje a više ljubavi, manje nesloge a više sloge, i prizivamo blagoslov Božji na vas, deco naša duhovna, ma gde da ste u svetu, da u miru i ljubavi sa Bogom i ljudima proslavite Božić, pozdravljajući jedni druge radosnim i drevnim pozdravom:

Mir Božji - Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! Blagoslovena nova 2015. godina!