Gotovo polovina građana Srbije, odnosno 43 odsto, nezadovoljno je radom Vlade Srbije, dok radom skupštine nije zadovoljno 48 odsto ispitanika

To je pokazalo istraživanje "Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2015" koje je povodom Međunarodnog dana demokratije sproveo Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost u saradnji sa Ipsos Stratedžik marketingom.

Nezadovoljstvo građana beleži trend rasta u poslednje dve godine, te je 2013. nezadovoljnih radom skupštine bilo 38 odsto, a prošle godine 43 odsto. Rad vlade pre dve godine nije ocenilo pozitivno 33 odsto, a 2014. 39 odsto njih. Zadovoljnih radom vlade je 26 odsto, dok je njih 31 odsto reklo "i da i ne". S druge strane, skupštinom je zadovoljno svega 18 odsto, dok i jeste i nije zadovoljno 38 odsto. Istraživanje pokazuje da trećina građana ne zna koliko ima ministarstava u sadašnjoj vladi niti koliko poslanika u skupštini, a svaki drugi ne zna ni kako se zove predsednik parlamenta.

Osim rasta nezadovoljstva radom institucija, beleži se i rast nepoverenja u ono što govore političari u Srbiji. Naime, čak 68 odsto ispitanika reklo je da političari ne govore istinu, "i da i ne" reklo je 23 odsto, a svega osam odsto smatra da je istina ono što pričaju u javnosti.

Rezultati pokazuju i blagi porast zainteresovanosti građana za politiku u odnosu na prethodne godine kada je nezainteresovanost stalno rasla. Skoro svaki treći građanin Srbije zainteresovan je za politiku i druge teme u vezi sa političkim sistemom i nosiocima vlasti dok je 2014. tek četvrtina građana bila zainteresovana. Ipak, uprkos blagim naznakama pozitivnih promena, još uvek manje od trećine građana učestvuje u političkom životu Srbije ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća. Kao i prethodnih godina, jedini politički angažman u kome učestvuje više od polovine građana je glasanje na izborima.

"Veoma je važno da građani budu svesni svojih prava i da znaju da demokratija nisu samo izbori, već je demokratija ono što se dešava između dva izborna ciklusa. Svi zajedno, od političara do građana, treba da se zapitamo zašto nismo spremni da učestvujemo u demokratskim procesima i kako da promenimo tu činjenicu", izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost.Pokazalo se i da svaki peti građanin izražava želju da utiče na odluke vlasti na nacionalnom nivou, ali kada je u pitanju uticaj na odluke vlasti na lokalnom nivou, taj procenat se blago povećao u odnosu na prethodnu godinu - sa 25 na 28 procenata.