Devedesetogodišnja starica Mulka Halilagić, jedini stanovnik dva gotovo spojena sela Dragovići i Radaje, na tromeđi tri države, u opštini Priboj godinama odoleva zverima i prirodi

PRIBOJ - Devedesetogodišnja starica Mulka Halilagić, jedini stanovnik dva gotovo spojena sela Dragovići i Radaje, na tromeđi tri države, u opštini Priboj godinama odoleva zverima i prirodi.

Ona živi u trošnoj kućici, bez elementarnih uslova za život, struje i vode.

Pomažu joj rodbina, prijatelji i ljudi dobre volje koji je povremeno obilaze i pruže koliko mogu. Mulka, iako u dubokoj starosti, sama obrađuje vrt kako bi imala povrća, makar preko leta.

Sama donosi vodu sa prirodnog izvora udaljenog par stotina metara od kuće, koristi poljski toalet, sprema, cepa i donosi drva. Takođe, sama se leči, a danima nema sa kime da progovori koju reč i popije kafu.

Kako kaže za Tanjug - živi kao vuk samotnjak!

"Sudbina je tako htela, nisam se udavala i bez porodice sam. Imam rodbinu u Priboju, najviše mi pomaže rođak Džemajil Halilagić, donese mi lekove, hranu, druge potrepštine i često me obilazi", priča ova starica.

Za vreme rata u Bosni, kako kaže, iz sela su otišli i muslimani i Srbi, ali ona nije. Znala je, navodi, da se danima krije po šumi i da tu konači jer je njeno selo Dragovići na samoj granici Srbije i BiH, gde je, ističe, bilo puno zla, ubistava, paljenja kuća.

"Život su mi tada spasili komšije Srbi, da nije bilo njih, ko zna šta bi bilo sa mnom", razborito priča starica Mulka.

Ona napominje da je počela gradnja nove kuće za nju, nedaleko od njene trošne kućice, ali je za sada samo ozidana i ukrovljena i na proleće bi trebalo da se potpuno opremi.

Reč je o izgradnji kuće po programu Vlade Srbije za porušene i oštećene kuće Bošnjaka iz opštine Priboj.
Preko leta, ovde u Dragovićima i Radajama, gde je nekada živelo nekoliko stotina stanovnika i gde je priroda netaknuta, je življe, dolaze komšije, obrađuju njive i uživaju u ovoj lepoti.

Tada je i njoj lakše, ima sa kim da popriča i popije kafu, ali je teško od početka oktobra do maja, kada je bukvalno sama. Oko njene stare kućice zavijaju vukovi, dolaze lisice na vrata, ali ona ih zamandali. Veli da, ako doživi da useli u novu kuću, biće joj puno lakše i udobnije.

Oseća da uskoro dolazi prava zima, jer to najavljuju bolovi u njenim leđima, ali i priroda i životinje sa kojima celog života druguje. Iako u teškoj oskudici, docekala je duboku starost uz biljne čajeve i čorbice od povrća. To je, kako kaže, njen recept za zdrav i dug život.

Ne žali se na nemaštinu, ali i na činjenicu da uopšte ne zna ni šta se događa i njenoj državi Srbiji i svetu, jer je bez televizora, mada zbog toga uopšte ne žali.

Kako kaže, da je imala televizor i struju, životni vek bi joj bio mnogo kraći.

"Više bih se sekirala, a manje radila i najteže fizičke poslove da bi se održala u životu", zaljučuje ova starica.
Inače, do sela Dragovići stiže se od centra opštine Priboj putem dugim 41 kilometar, koji je bezmalo polovinom svoje deonice - makadam.