TURBULENTNA 2015: Pomagali smo migrantima, učestvovali u štrajkovima i strepeli od terorista!

Scene u kojima umorni, gladni, žedni i bosi ljudi s Bliskog istoka i iz Afrike na tropskim vrućinama prolaze kroz našu državu definitivno su obeležile 2015. godinu

Svoje humano lice Srbija je pokazala celom svetu upravo za vreme migrantske krize, tokom koje je kroz Srbiju prošlo više od 600.000 izbeglica iz čak 107 država. Scene u kojima umorni, gladni i bosi ljudi s Bliskog istoka i iz Afrike čekaju da nastave put u parku kod autobuske stanice u Beogradu, na tropskim vrućinama, svakako su obeležile 2015. godinu. Kriza je prvo eskalirala u Makedoniji, koja je zbog ogromnog talasa migranata zatvorila svoju granicu na nekoliko dana. Ipak, najgore scene viđene su u septembru, kad su Mađari podigli zid na granici sa Srbijom, a onda na nemoćne ljude pucali iz vodenih topova i pušaka. Najgore se snašla susedna Hrvatska, koja je na neko vreme zatvorila granicu za izbeglice, ali i za građane i robu iz Srbije. Kriza je utihnula tokom jeseni, kad je organizovan direktan prevoz migranata ka Evropskoj uniji. Redžep Arifi je policajac iz Preševa čija je fotografija sa sirijskim dečakom u „očinskom“ zagrljaju izazvala talas emocija i postala simbol humanog odnosa prema migrantima koji u Srbiju stižu preko Grčke i Makedonije.

(M. B. - J. P. - M. L.)

Izmena zakona
ZAVRŠEN ŠTRAJK ADVOKATA

U januaru je napokon završen četvoromesečni štrajk advokata, tokom kojeg je odloženo oko 100.000 suđenja, a veliki broj saslušanja u policiji i tužilaštvu nije mogao da se održi jer advokati nisu želeli da postupaju pred državnim organima. Advokati u celoj Srbiji počeli su s protestom u septembru 2014. tražeći izmenu propisa o javnom beležništvu, regulisanje paušalnog oporezivanja i smenu ministra pravde. Najvažnije izmene koje je ovaj štrajk iznedrio jesu da javnobeležnički zapis nije više obavezan za sve ugovore koji se tiču prometa nepokretnosti.

Posle 158 dana
GOTOV NAJDUŽI ŠTRAJK U ISTORIJI SRPSKE PROSVETE

Najduži štrajk u istoriji srpske prosvete završen je 23. aprila, iako je većina zahteva sindikalaca, među kojima je glavni bio izuzimanje prosvete od smanjenja plata, ostala neispunjena. Za vreme 158 dana štrajka bilo je svačega: uličnih demonstracija, teških optužbi i ucena, pretnji tužbama, pa čak i polivanja ministra Verbića vodom. Sindikalci su izjavljivali da ministar „sramoti državu“, dok je Verbić pretio otkazima. Svakako su najviše ispaštali đaci, kojima su časovi tokom celog štrajka bili skraćeni na pola sata.

Presuda Višeg suda
REHABILITOVANI DRAŽA I ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ

Viši sud u Beogradu rehabilitovao je 13. maja komandanta Kraljevske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Dražu Mihailovića i vratio mu građanska prava koja su mu bila oduzeta u političko-ideološkom procesu komunističkog režima 1946. Objavljivanje presude pratio je veliki broj medija i publike, tako da je sudnica Palate pravde bila ispunjena do poslednjeg mesta. Viši sud u Beogradu 9. jula rehabilitovao je prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, pa se samim tim on smatra neosuđivanim.

Afera „loto“
SLUČAJ KUGLICE 21

Nekoliko miliona Srba, kao i igrača u susednim zemljama, 28. jula bili su svedoci sumnjivog izvlačenja brojeva u igri na sreću loto „Državne lutrije Srbije“! Gledaoci su svojim očima mogli da vide kako se u direktnom prenosu na ekranu pojavljuje broj koji još uvek nije izvučen iz bubnja! Naime, posle prva tri broja (4, 33 i 12) izvučen je i broj 27, ali se na ekranu pojavio i broj 21, koji je zapravo izvučen tek kao peti u nizu. Međutim, zaposleni u „Lutriji“ prošli su poligraf i cela afera brzo je gurnuta pod tepih. Direktor „Lutrije Srbije“ Aleksandar Vulović ubrzo je iz moralnih razloga podneo ostavku.

Bez incidenata
GEJ I TRANS PARADA 2015.

Parada trans-osoba i Parada ponosa prošle su ovaj put bez incidenata, a u koloni se nalazilo oko 1.000 ljudi. Međutim, ulice Beograda su tog dana podsećale na ratno stanje. Svuda su bili kordoni policije, pa čak i oklopna vozila, a bile su postavljene i zaštitne ograde, tako da se, u sam centar grada, nije moglo ući bez odgovarajućih propusnica. Na čelu kolone bio je i ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, a kuma prajda bila je spisateljica Biljana Srbljanović. Uroš Mišić i još sedmorica muškaraca s fantomkama uhapšeni su zbog sumnje da su planirali napad na učesnike parade.

Nova nada za obolele od raka
STIGLE KUBANSKE VAKCINE

Kubanske vakcine „cimavaks EGF“, koje se koriste kao terapija za karcinom pluća, stigle su 30. oktobra u Srbiju. Već u roku od tri dana krenula su i testiranja i odabir pacijenata, uz napomenu da su vakcine besplatne i na dobrovoljnoj bazi. Lek će biti primenjivan na najtežim pacijentima, koji imaju četvrti stadijum bolesti i za koje se uglavnom prognozira još šest meseci života. U Srbiji godišnje od karcinoma pluća oboli 6.000 ljudi, a kod 1.100 njih se utvrdi četvrta faza te bolesti.


I dalje neizvesna sudbina
DVOJE SRBA OTETO U LIBIJI

Srpski državljani i službenici Ambasade Srbije u Libiji Slađana Stanković i Jovica Stepić oteti su 8. novembra, posle rafalne paljbe i napada na kolonu vozila srpskog ambasadora u gradu Sabrati. Sekretar MSP Veljko Odalović izjavio je da nema informacija o tome da su oteti službenici pali u ruke Islamske države i naveo da su srpske vlasti u kontaktu s vlastima u Tripoliju i da odatle dobijaju garancije da su oteti Srbi živi. Zasad naše vlasti nisu dobile nikakav zahtev od otmičara, ali ni rokove kad bi Stankovićeva i Stepić mogli biti oslobođeni.

Prvi put u istoriji
SVETI OGANJ STIGAO U SRBIJU

Blagodatni oganj, plamen s Hristovog groba u Jerusalimu, stigao je u Srbiju za Uskrs 11. aprila, praćen državno-crkvenom svitom. Oganj je, ispred Hrama Svetog Save, uz postrojenu Gardu Vojske Srbije, predat patrijarhu Irineju, koji ga je sa sveštenstvom podelio građanima. Za pravoslavne hrišćane silazak Blagodatnog ognja, koji se sa snopova sveća koje drži u rukama jerusalimski patrijarh prenosi vernicima, potvrda je istinitosti Hristovog vaskrsenja.

Posle 70 godina
UGAŠEN TANJUG

Direktorka novinske agencije Tanjug Branka Ðukić saopštila je 1. novembra članovima kolegijuma i predstavnicima sindikata da je legendarni Tanjug 31. oktobra zvanično prestao da postoji. Iako je bilo najavljeno i da se on briše iz registra APR i da će zaposleni dobiti otpremnine, ipak, do kraja 2015. Tanjug je po modelu nekakvog udruženja akcionara nastavio da radi. Tanjug je osnovala Komunistička partija 1943. godine u Jajcu, s namerom da propagandno informiše o borbi partizana u Drugom svetskom ratu. Tokom godina postao je jedan od simbola stare Jugoslavije, ali i srpskog novinarstva.