Javne ličnosti pričaju o nadanjima, po čemu će pamtiti prethodnu godinu i šta priželjkuju da im se uskoro dogodi. Nada Macura iščekuje lek protiv raka, Zoran Milivojević očekuje priznanje, a Vesna Dedić traži od države pomoć za zadužene

BEOGRAD - Godina 2015. za javne ličnosti i funkcionere bila je više nego uzbudljiva. Neki će je pamtiti po važnim odlukama, životnim prekretnicama i poslovnim uspesima, a neki po neostvarenim željama. Ipak, niko od sagovornika Kurira ne kaje se ni zbog čega i s manjim ili većim optimizmom svi koračaju u 2016.

Želje im se, međutim, razlikuju. Dok se neki od njih nadaju da će u novoj godini od države i stručne javnosti konačno dobiti priznanje za svoj rad, drugi priželjkuju da će u svetu konačno zavladati mir i da će Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pustiti u promet dugo očekivani lek protiv raka.

Iako odavno više nisu deca i vrlo dobro su osetili brojne poteškoće koje život, a naročito u Srbiji, sa sobom nosi, neki od njih nisu prestali da veruju u Deda Mraza.

Nada Macura, portparol Hitne pomoći
MOJA REČ JE LEKOVITA

1. Nije bilo nekih vanserijskih slučajeva, u smislu da sam nekog spasla iz reke i tome slično, ali ako su moja reč i pojava na humanitarnim akcijama bili od značaja, onda smatram da je to dobro delo. Dakle, moja reč je možda učinila nekog srećnim, ili je možda nekome pomogla, kad me ljudi čak i usred noći, dok spavam, pozovu da im dam lekarski savet.

2. Nisam putovala. Situacija u svetu je takva da, gde god pomislim da idem, ispostavi se da tamo nije sigurno. Žao mi je što nisam videla neke evropske gradove, poput Pariza. Eto, desila se teroristička akcija u tom gradu, pa je bilo iluzorno razmišljati o putovanju tamo.

3. Nikada se u životu ne kajem. Idem glavom kroz zid. Često neke stvari uradim i na svoju štetu, ali se kasnije ne kajem. Kajanje je za neodlučne, a ja sam ipak odlučna.

4. Očekujem mir u svetu, odnosno da situacija bude daleko mirnija. Zatim, očekujem bolje zdravlje svih nas. Očekujem i da se nivo empatije podigne na viši nivo. Da više brinemo jedni o drugima, o onima koji nemaju, o deci koja žive u uslovima nedostojnim za život. Želim i da kod ljudi vidim više osmeha.

5. Nisam prestala da verujem u Deda Mraza jer uvek se mora u nešto verovati. On postoji tamo negde u Laponiji, Finskoj... Pošto su moji fanovi i mala deca, ne želim da razbijem njihovu iluziju da Deda Mraz zaista postoji. A on, u suštini, postoji, i to je ono kad vam neko da neki sitan poklon, koji može mnogo da vam znači.

PITANJA

1. Koje biste dobro delo koje ste učinili u 2015. posebno izdvojili?
2. Šta ste očekivali u 2015, a nije vam se ispunilo?
3. Da li se kajete zbog neke odluke ili poteza u 2015, i kojeg?
4. Šta očekujete od 2016?
5. Da li verujete u Deda Mraza?
rodoljub-sabic-poverenik.jpg
Fonet 


Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog
ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI NE HVALIM SE DOBRIM DELIMA

1. Ne treba se hvaliti dobrim delima. Čoveku bi za sreću i zadovoljstvo trebalo da je dovoljno ako ih učini. Mislim da sam tu sreću u 2015. imao.
2. Da Vlada Srbije posle više od pet godina kašnjenja konačno usvoji akcioni plan za Strategiju zaštite podataka o ličnosti i počne s njenim sprovođenjem.
3. Nisam u 2015. vukao poteze, odnosno donosio odluke zbog kojih bi se kajao.
4. Da bude bolja od 2015.
5. Davno sam prestao da verujem, već sam zaboravio kada. Mada, da se našalim, verovatno bi neki rekli da čovek koji u Srbiji insistira na pravima javnosti, kao i privatnosti građana, još uvek veruje u bajke.

Vesna Dedić novinarka i spisateljica
POMOGLA SAM TUŽNIMA

1. Ne postoji niko kome sam odmogla, koga sam slagala ili uvredila... I svakom kome sam videla u očima tugu pomogla sam.
2. Da država reši problem nas zaduženih u švajcarskim francima.
3. Ne kajem se, ali snosim posledice odluke da budem pristojna i kad mi neznalice pričaju o znanju, a pokvareni o moralu.
4. Mir. U zemlji i u duši.
5. Da. Ja i dalje verujem da će jednom doći.

Zoran Milivojević psihoterapeut
DONIRAO SAM KNJIGE BIBLIOTECI

1. Donacija knjiga jednoj školskoj biblioteci.
2. Očekivao sam da dobijem neku nagradu ili javno priznanje. Mislim da radim mnogo korisnih stvari za društvo, ali to nije priznato na pravi način.
3. Svako pravi greške, ali mislim da nikakvu veću grešku nisam napravio. Iz grešaka treba učiti, a kajanje nam pomaže da nešto naučimo.
4. U 2016. bih želeo da mi izađe jedna knjiga, ali i da dobijem društveno priznanje.
5. Svi roditelji decu dovode u zabludu u vezi s Deda Mrazom.
milka-canic.jpg
Damir Dervišagić 


Milka Canić, lektor i supervizor „Slagalice“
KAKO ZARADIM, TAKO PROSLEDIM

1. Ne bih nijedno konkretno delo izdvojila. Volim da pomažem. Kako koji dinar zaradim, ja to prosledim. Takođe, mnogima koji su to tražili pročitala sam i lektorisala tekstove.

2. Očekivala sam da Ministarstvo prosvete odobri udžbenik za osmi razred koji sam napisala. Očekivala sam da SZO pusti u promet lek protiv raka, za koji sam sigurna da postoji.

3. Obično dobro promislim pre nego što nešto uradim, pa ne postoji ništa specijalno zbog čega se kajem u 2015.

4. U 2016. očekujem da stane ovo ludilo u svetu, da se migranti vrate svojim kućama.

5. Lepo je verovati u njega, jer je on sinonim čoveka koji treba da ispuni naše snove.