Predstavljamo sportiste, glumce i pisce koji su proveli vreme iza rešetaka zbog krađa, ubistava ili političkog delovanja

Kao glavni obaveštajac Prve armije, radio-vezom slao je iz okupiranog glavnog grada podatke važne za dejstva partizanskih i sovjetskih jedinica

Miloš Vučković, rođen 1914. u Crnoj Gori, rano je ostao bez oca, pa ga je majka, da bi ga spasla siromaštva, dala u Vojnu muzičku školu u Vršcu. Od 1932, službovao je u garnizonu u Beogradu, i tu se povezao s komunistima.Prevara nacista

Napad na Jugoslaviju 1941. zatekao ga je u Užicu, odakle je njegov puk bio prebačen na Kosovo. Izbegao je zarobljavanje u Aprilskom ratu, nakon čega je boravio na Kopaoniku i kao civil se prebacio u Beograd. U partizanima je od početka ustanka, a po zadatku Slobodana Penezića Krcuna ubacio se među četnike da bi izveštavao o njihovim pravim stavovima prema saradnji s komunistima, o kojoj se pregovaralo te 1941. godine. Posle odlaska s Ravne gore priključio se Valjevskom partizanskom odredu, a onda je raspoređen u Prvu proletersku brigadu. Ranjavan je četiri puta. Bez prestanka se bavio obaveštajnim radom, a u ranu jesen 1944. godine, tri nedelje pred oslobođenje Beograda, dobio je zadatak da se ubaci u glavni grad.

Jedan feljtonista posle rata ovako je rekonstruisao taj događaj: „Crni ministarski ‚mercedes‘ kretao se Avalskim drumom prema Beogradu. Mimoilazio se s kolonama nemačkih kamiona koje su se raspoređivale na položaje ispred Beograda. Nemci su se grupisali za odbranu grada. Bio je septembar 1944. godine. Spremala se operacija ‚Beograd‘.

Automobil je zaustavljen pred gvozdenom rampom na Trošarini, u to vreme granici Beograda. U kolima su sedela četvorica. Jedan od njih, obučen u fino odelo, sa šeširom na glavi, izvukao je dokumenta i pokazao ih policiji. Legitimacija je glasila na jednog od ministara Nedićeve vlade. Policajac se učtivo naklonio i naredio da se rampa podigne i propusti automobil. Nije ni slutio da je upravo propustio četvoricu jugoslovenskih ilegalaca koji su krenuli u Beograd da unesu radio-stanicu i počnu s pripremama terena za očekivanu ofanzivu NOVJ i Crvene armije koji su uveliko pripremali operaciju ‚Beograd‘.

‚Ministar‘ je zapravo bio major Miloš Vučković. S njim su bili vojni radio-telegrafista Miodrag Mića Mirović i dvojica beogradskih ilegalaca, braća Sava i Žika Anđelković. ‚Mercedes‘ kojim su se dovezli bio je zaplenjen od nedićevaca, a dokumenta su pripadala zarobljenom ministru kvislinške vlade dr Đoniću. Civilno odelo Vučković je dobio od Draže Markovića.“

Nediću, predaj se

Vučković je kao glavni obaveštajac Prve armije radio-vezom iz okupiranog Beograda slao podatke važne za dejstva partizanskih i sovjetskih jedinica. Organizovao je i borbene grupe legalaca koje su vršile sabotaže da bi sprečili naciste da unište zgrade prilikom povlačenja. On lično nekoliko dana pre ulaska partizana posetio je generala Milana Nedića i zahtevao prestanak otpora jedinica koje su bile pod komandom predsednika izdajničke vlade. Vučković je posle rata bio na visokim položajima u obaveštajnoj službi JNA. U penziju je otišao s činom general-majora. Umro 1992. godine.

POVRATAK OTPISANIH

Akcije Miloša Vučkovića u okupiranom Beogradu inspirisale su novinara i glavnog urednika Nina Dragana Markovića, koji je i sam bio ilegalac, da napiše scenario za seriju „Otpisani“. A Vučkovićev ulazak u okupiranu prestonicu precizno je rekonstruisan u filmu „Povratak otpisanih“, gde ga glumi Pavle Vuisić.