Miljko Gavrilović (5) iz sela Buar kod Užica ustaje u šest i počinje da radi sve moguće seoske poslove... Kad završi, pita babu šta još treba da uradi

UŽICE - Kosi, plasti seno, cepa drva...
Dok je u današnjoj Srbiji prilično teško naći 20-godišnjaka koji ume da uradi ove dnevne poslove, mali Miljko Gavrilović (5) iz sela Buar kod Užica ne ispušta iz ruku motiku i sekiru.
- Ustane u šest ili pola sedam ujutru, sam se obuče, donese drva u kuću, obiđe krave, da im seno, a kad to završi, pita babu šta još ima da se uradi - opisuje Miljkov dan otac Boban.

Dečak je odrastao na selu i već sa dve godine znao je da obavi većinu seoskih poslova, a sa pet godina plevi plastenik i okopava papriku kao da je mator.

- Neki dan samo ga nestade ispred kuće, ja tamo-vamo, nema ga... Uđem u plastenik, kad on plevi papriku od korova. Velim mu: Miljko, ne moraš to da radiš, ja ću kad stignem, on me gleda, pa mi podvikne: „Kako ne moram, vidiš koliko je trava porasla, mora da se oplevi“ - priča Miljkova baba Anica..Miljko nije imao mnogo vremena za razgovor za Kurir, posle dva minuta ustao je od stola.

- Moram do štale, da vidim krave - rekao je i nestrpljivo napustio društvo u hladovini.Minut kasnije već je nestao u drugom kraju dvorišta, tamo je sigurnom rukom, kao da mu je dvadeseta, već cepao drva, mršteći se na oca što mu nije dao neku noviju sekiru.

- Ovo radim sad, a kad porastem, biću mehaničar - ozbiljno nam kaže dečačić i moli da ga ostavimo da radi.

Otac : Neumoran je!

- Pitali nas neki iz Beograda, kažu, a da vi, možda, ne terate dete da radi? Koje crno teranje, pa mi ne možemo da ga nagovorimo da se malo odmori! Po ceo dan samo trči po dvorištu i gleda gde bi šta moglo da se uradi. E, jedino oko podne ode da odspava, sat i malo jače, i eto ga ponovo! - kaže otac Boban.