Ključni trenutak za jačanje „zemunskog klana“ bilo je udruživanje Dušana Spasojevića i Milorada Ulemeka Legije, koji im je obezbedio podršku DB

Dva su razloga uspona „zemunskog klana“, koji su na vrhuncu moći ubili premijera Zorana Đinđića: preuzimanje poslova od Ljubiše Buhe Čumeta i njegovih „surčinaca“ i udruživanje Milorada Ulemeka Legije i Dušana Spasojevića Šiptara.

Kupuju kuće

Istraga nikad nije pouzdano utvrdila kako je došlo do poznanstva, ali se zna da je išlo preko Legijine supruge Aleksandre: ona je prvo bila udata za Nebojšu Đorđevića Šucu, Legijinog oficira, a Šiptarevog prijatelja. U knjizi „Vidimo se u čitulji, dvadeset godina posle“ Vojislav Tufegdžić, pozivajući se na policijske izvore, iznosi tezu da je Legija od jednog krila DB dobio zadatak da likvidira Arkanove ubice. On je, opet, za taj posao odabrao ljude Dušana Spasojevića Šiptara. Oni su s Legijom sastavili spisak krivaca za Arkanovu likvidaciju, dodajući usput i ljude koji su se nečim njima zamerili, i krenuli u obavljanje „državnog posla“. Tako je ubijeno više od 30 protivnika...

U službenoj belešci Poskoka ostao je zapis iz 2001. o novom klanu: „Pouzdano se zna da imaju uporišta u policiji na različitim nivoima, preko kojih prikupljaju informacije o planovima policije, aktivnostima, radnicima... Za potkupljivanje lica iz pravosudnih i političkih struktura koriste velike sume novca, poklanjaju automobile, nakit, telefone... Pokušavaju da utiču i na postavljanje svojih ljudi na za njih bitna rukovodeća mesta u policiji i pravosuđu... Novac stečen kriminalnim aktivnostima investiraju uglavnom u nekretnine, praveći ogromne kuće, poslovne prostore u zemlji i inostranstvu, a tako zarađen novac nastoje da legalizuju...“
7-prica-o-srpskom-podzemlju-zemunski-klan-vidimo-se.jpg
Privatna Arhiva 

Tokom 2002. svakodnevno demonstriraju moć na beogradskim ulicama. Njihova blindirana vozila kreću se u koloni između dva džipa sa policijskim oznakama, a oko njih je uvek po desetak pripadnika JSO pod punim naoružanjem. Kontrolišu i neke medije, a koliko su se osećali snažno, svedoči i činjenica da su u jednom nedeljniku objavili navodni intervju s Milanom Jurišićem, kojeg je interventna jedinica policije ranila kad je bežao ukradenim autom: „Ako beogradska policija puca na nas, moraćemo malo da se branimo, bojim se da ne bude krvi do kolena.“

Klica propasti

Klica propasti „zemunskog klana“ bila je sadržana u njihovom uspehu: u leto 2002. bili su toliko jaki da su se odlučili na obračun s Ljubišom Buhom Čumetom. Legija, koji ga je zvao „seljak“, ubedio je Šiptara da je Čume preuzeo sve veze s političarima i odluka o likvidaciji je doneta.

Posle neuspelog trovanja koje su izveli Dejan Milenković Bagzi i Čumetova žena Ljiljana, „zemunci“ su se odlučili na atentat. U avgustu 2002. pucali su na njega u krugu surčinske firme „Difens“, ali se umešao slučaj: njima, kojima je ubijanje bilo zanat, zaglavile su se puške i Čume je preživeo. Odlučio je da postane zaštićen svedok i sve ispriča policiji...

UVEK S PIŠTOLJEM

Iako su imali nekoliko krugova obezbeđenja, Spasojević, Luković i njihovi telohranitelji su i u dnevnoj sobi u Šilerovoj, pokrivenoj sa četiri monitora, držali pištolje u ruci ili na stolu. Šiptar je imao običaj da šeta po kući i viče: „Mi smo najbolji!“



Momčilo Petrović

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Kurir TV: Pretraga za osumnjičenim koji je pucao na Predraga Rankovića Peconija