Sirene su se u Nišu oglasile 129 puta, grad je bio pod vazdušnom opasnošću 52 dana. Poginulo je 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno

Noge su mi se tresle dok sam prilazio uređaju za oglašavanje vazdušne opasnosti, ne od straha, već od neverice. Naježio sam se kad se sirena prvi put začula, bilo je tačno 19.58 tog 24. marta 1999. godine.

Ovako priča Nišlija Zoran Stojiljković, sada penzioner, a u vreme bombardovanja SRJ službenik Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje.
- Kada sam počinjao posao, smatrao sam da ću sirene uključivati samo da bih stanovništvo upozoravao na elementarne nepogode. U ta vremena niko nije pomišljao da bi se moglo ponovo ratovati - priseća se Stojiljković početka rata.

Činjenice koje niste znali o agresiji na Srbiju 1999. godine

Najteže mu je bilo kad su stizale vesti o žrtvama. Posle 78 dana dočekao je trenutak koji je sve to vreme priželjkivao.
- Pogodilo se da sam baš ja bio dežuran i kad je došlo naređenje da se trajno odjavi vazdušna opasnost. Osećao sam se tada kao i kad sam sirenu pustio prvi put, nisam verovao da je svemu kraj.

Sirene su se u Nišu oglasile 129 puta, grad je bio pod vazdušnom opasnošću 52 dana. Poginulo je 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.

M. M.