Pekar Marko Gračan objašnjava čega je sve morao da se odriče da bi se bavio ovim poslom, koji ne namerava nikad da ostavi

U pekaru sam prvi put ušao sa devet godina, i to u noćnu smenu s ocem, koji me rano naučio da je protraćen svaki dan koji počne posle sedam. Pekari su degradirani, ali bez obzira na to, ovaj posao me ispunjava, pa ću najverovatnije i nakon završenog fakulteta nastaviti da pravim kroasane i rol-viršle. Ne mogu sebe da zamislim kako sedim u kancelariji osam sati, priča za Kurir Marko Gračan.

Pekarski zanat, kako kaže, „pekao je“ korak po korak, na početku ređajući kifle u pleh za pečenje.

- Dok su moji drugovi spavali ili se igrali po ulici, ja sam odlazio s ocem da radim. Na posao smo kretali u osam uveče, a završavali oko četiri-pet ujutro. Sećam se da smo uvek posle posla išli na ćevape, a ja bih redovno zaspao na zadnjem sedištu s lepinjom u rukama - priseća se kroz smeh naš sagovornik i dodaje da, kao i u svakom poslu, i pekari mogu da napreduju.

- Posle noćnih smena sledi napredovanje i ustajanje u pet. Na poslu sam radnim danima već u šest, pošto je ovde samo dorada peciva, a vikendom idem u proizvodnju. Specijaliteti su mi kroasani i rol-viršle, a za burek i pite treba biti baš veliki majstor. Zanat sam učio od oca i strica, a ako čovek želi da uspe, mora stalno da se usavršava, bez obzira na to kojim poslom se bavi - napominje Marko.
marko-gracan-pekara-pekar.jpg
Foto: Marina Lopičić

Kaže da se nekad za pecivo koristilo samo pšenično brašno, dok današnji kupci diktiraju drugačije uslove poslovanja, pa je na policama sve više proizvoda od heljde.

Ipak, u ovoj pekari ne zaboravljaju ni tradicionalne proizvode, pa su knedle sa šljivama, gibančići i vanilice pravi hit za mušterije.

Neumoran
RADI I STUDIRA

Od ovog posla može da se živi, ali mora mnogo da se radi. Nekada radim i po 12 sati. Malo spavam, ali to mi ne pada teško, tako je oduvek, tako je i meni i sestru naučio otac, koji je bio vojno lice. Rano smo stekli radne navike, pa mi valjda zato i nije problem da kada skinem pekarsku kapu i kecelju, dođem kući i sednem da učim - objašnjava Gračan.