SRPSKI INERNET PREDATORI VAS VREBAJU PO MREŽI: Ovo su načini na koje lažu i ucenjuju, OBRATITE PAŽNJU!

Krađa identiteta, lažna nagradna igra, pedofilija... Sve ovo predstavlja internet prevare čije smo potencijalne žrtve svi mi.

- Ne možete da napravite profil žrtve internet prevare. U njima ima i doktora nauka i inženjera, ali i prodavačica. Zbog dostupnosti telefona, interneta, postaje se i žrtva i počinilac - objašnjava Jovanović.

Kako kaže, u prošloj, ali i u ovoj godini najbrojnije internet prevare su finansijski sajber-kriminal.

- U ovoj vrsti kriminala mete su velike finansijske kompanije ili srednja preduzeća. Umesto da kriminalac ode da opljačka banku, njemu je sada mnogo lakše da otkrije sistem kompanije i novac preusmeri na svoj račun - objašnjava Jovanović.

Kako naglašava, i odrasli treba da obrate pažnju na to šta rade na internetu.

- Niko ne sme da bude paranoičan kada je u pitanju internet. Samo treba obratiti pažnju šta na njemu radi. Odrasli često ne vode računa šta objavljuju na društvenim mrežama, pa tako kače na internet svoja kola, adresu, broj telefona, slike iz dvorišta, slike kuće. Ljudi na internetu treba da rade upravo ono šta rade u životu. Sve ono što nisu spremni da rade u životu ne treba ni na internetu - ističe Jovanović.

Kako naglašava, Odeljenje za visokotehnološki kriminal se bori protiv internet prevaranata, a podršku im pruža i ekstremno dobra međunarodna saradnja.

- Na našem odeljenju ima dosta žena i devojaka koje rade kao inspektorke. One su veoma važne za ovaj posao, jer su one osobe koje razgovaraju sa decom i obučavaju ih - naglašava on.

Kako ističe, u Srbiju je stigao trend koji omogućava hakerima da kompromituju mejlove nekih kompanija koje se bave biznisom.

- Oni presreću njihovu komunikaciju. Ubaci se virus i prati komunikacija. Nakon toga oni u taj razgovor ubacuju lažne dokumente, a između ostalog i svoj račun u nekoj stranoj zemlji, tako da niko ne primeti. Štete od takvih napada se procenjuju od 10.000 do nekoliko stotina hiljada evra. Na takav način u Srbiji je za nekoliko godina ukradeno nekoliko miliona evra - objašnjava Jovanović.

Prema njegovim rečima, ovakvi prevaranti pristupaju ovakvim komunikacijama ili sa skrivenih IP adresa, ili u zemljama koje ne sarađuju sa Interpolom, Europolom... Ipak, ono što je facinantno u slučaju hakera i prevaranata jeste to što su u velikom broju to deca od 15, 16 godina.

- Imali smo prilike da otkrijemo decu od po 15, 16 godina čija su znanja o tehnologijama toliko široka, da su fascinirali čak i najbolje inspektore. Oni najčešće odlaze u granični kriminal - igrajući se, nesvesni posledica koje taj njihov klik može da donese, nesvesni toga da im to delo niko neće oprostiti.

- Oni hoće da se dokažu i pokažu, a onda se na taj način lako ulazi u kriminal. To što oni rade njima izgleda slatko od početka, nesvesni da im se to neće oprostiti - objašnjava naš sagovornik.

PRIMERI PREVARA:

"Zovi me, molim te"

Veliki broj ljudi se žali da im je s broja +79542134355 ili nekog sličnog iz inostranstva stigla poruka sadržine "zovi me, molim te", iako nikada nisu kontaktirali nekoga s tim brojem. Preporuka je da nikako ne pozivaju brojeve sa kojih su primili poruku jer, u slučaju da to urade, rizikuju astronomske račune za telefon. Pojedini su naseli i dobili mesečni račun za telefon u iznosu većem od 20.000 dinara.

"Nigerijska prevara"

Još prošle godine "nigerijska prevara" stigla je na mejlove širom Srbije, a ko nasedne može da ostane bez skoro 500 evra. Ova internet prevara osmišljena je do detalja, a prevaranti uz emotivne mejlove čak šalju i fotografije kao "dokaz iskrenosti". Naime, ova prevara funkcioniše ovako: Na mejl buduće žrtve stiže pismo napisano lošim srpskim jezikom i sa brojnim pravopisnim greškama. Ono, navodno, stiže sa adrese "Gospođe Celine Joubert" koja u mejlu kaže da ste izabrani elektronskom pretragom. "Ona" dodaje da je bolesna od raka grla, da je imala tešku sudbinu i da je odlučila da svoje nasledstvo ostavi nekoj osobi odabranoj nasumice. Nakon sat, dva na mejl odgovara i navodni beležnik koji objašnjava da je on u stvari advokat i da ćete sasvim sigurno na svoj bankovni račun uskoro dobiti 850.000 evra. Sve što treba da uradite je da mu prosledite sve svoje podatke: ime, prezime, adresu... sve do bankovnog računa. I onda dolazi do začkoljice. "Advokat" vas obaveštava da će novac leći na vaš račun, ali da on prvo mora da napravi darovnicu koja košta 498 evra. "Darovnicu" vi plaćate, nakon čega i advokat i gospođa s nasledstvom nestaju.

"Još samo broj vaše kreditne kartice"

Na društvenim mrežama se obično nudi učešće u nagradnoj igri u kojoj mogu da učestvuju svi koji žele. Nema posebnih zahteva, samo odgovorite na lagana pitanja, i u igri ste. Posle nekoliko dana vas kontaktiraju i obaveštavaju da ste dobitnik nagrade i da su im potrebni broj vaše kartice i lične informacije. Naravno, uveravaju vas da je sve legalno i da neće tražiti pin kod kartice.

Ipak, pobrinuli su se da vam, dok ste ispunjavali svoje podatke na sajtu, ubace virus koji će samo čekati da negde izvršite plaćanje karticom preko interneta i onda će imati i vaš pin.

Šta nikako ne smete da radite:

- ne šaljite nikom svoj JMBG (takav podatak sme da vam traži policija i komunalna policija, BIA i VBA, sudovi, carina i poreznici - ako počinite poreski prekršaj)
- nemojte slati fotografije vaših ličnih dokumenata
- ne šaljite fotografiju sebe dok držite otvoren pasoš ili ličnu kartu
- ne odajte adresu svog prebivališta, kao ni broj mobilnog ili fiksnog telefona
- ne javljajte se na nepoznate brojeve iz inostranstva
- ne uplaćujte novac nepoznatom primaocu

Krađa identiteta

Krađa identiteta je popularna među prevarantima u slučajevima prevara koje vuku novac.

- Takođe je ima ako neko želi da napravi lažni profil da se predstavi kao neko ko zapravo nije. Takve prevare često znaju da naprave žrtvama pakao od života, jer prevaranti preuzimaju lične podatke osobe koristeći lažne sajtove - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da su prevare sa platnim karticama identične ovim, jer se na razne načine uzimaju podaci sa njih.

Lažne nagradne igre

U Srbiji se dogodio bum sa prevarama sa nagradnim igrama.

- Mnogi prevaranti prave lažne fejsbuk profile koristeći logo neke poznate robne marke. Tako naprave neku stranicu na kojoj pratiocima obećavaju da će dobiti patike, novac, garderobu. Međutim, tu postoji caka. "Srećni dobitnici" moraju da pošalju fotografiju lične karte, pasoša. Međutim, oni nisu svesni da te podatke ti prevaranti mogu iskoristiti u različite svrhe - kaže Dragan Jovanović, zamenik načelnika Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP-a, i apeluje na građane da obrate pažnju na to i ne nasedaju na ovakve vrste igara.

Digitalno nasilje

- U Srbiji se neretko dešava digitalno nasilje nad mladima. U školi se tuku, a onda to njihovi vršnjaci snimaju i navijaju. Niko neće da pritrči, već uzimaju telefone i snimaju, a zatim to objavljuju na društvenim mrežama, koji u manjim mestima do kraja dana vide svi. To je veoma loše za žrtve, jer posle toga deca imaju problema. Izbegavaju školu, a zatim to rezultira i posetama psihologu zbog problema. Zbog toga mi dosta radimo na prevenciji, ali i predavanjima - ističe naš sagovornik.

"Seks toršn"

Prema rečima našeg sagovornika, "seks toršn" je omiljeni posao hakera: hakeri preuzimaju fotografije svojih žrtava, a zatim ih njima ucenjuju.

- Prevara se zasniva na socijalnom inžernjeringu. Na primer, žrtvi se na skajp javi zgodna devojka koja hoće da priča s njim. Posle nekog vremena kreće eksplicitnija prepiska, pa ga natera da se skine. Pa da skine donji veš, a nakon što to uradi, kreće ucena: "Ne bi bilo dobro da ovo vidi tvoja žena. Plati 200 dolara, da joj ne kažemo" - objašnjava naš sagovornik.

Maloletnici i maloletnice su najranjiviji.

- Devojčice vrebaju i stavljaju zvučna imena kompanija za modele. Prate ih na Fejsbuku, vide da ona gori od želje da postane model. Oni joj predlože da postane njihovo zaštitno lice, ali da mora da pošalje sliku gde je potpuno gola. A onda krenu ucene - naglašava naš sagovornik.

Predatori koriste decu koja žive sa bakom, koja nemaju roditelje ili decu razvedenih roditelja.

Inspektor: Kako smo otkrili tinejdž hakere

Dragan Jovanović osvrnuo se na hapšenje dvojice mladića Jovana M. (19) i Vukašina D. (21), koje je srpska policija obavila u saradnji sa policijama iz nekoliko zemalja, među kojima je i američki FBI. Kako je objasnio, sajt "webstreser" čiji su administratori bili ovi mladići, funkcionisao je tako što je kriminal postao servis.

- Oni su funkcionisali tako što su pružali kriminalnu uslugu po principu "ubiću neku web stranicu ako mi platiš". Onda su ljudi uplaćivali toj stranici novac u bitkoinima, navodili domen koji su napadali neko vreme - naglašava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, ovu stranicu je koristilo više od 136.000 korisnika, a razlozi zbog kojih su unajmljivali ove mlade ljude su različiti - radi uništavanja konkurencije. Njihovi klijenti nisu morali da budu hakeri, oni su unajmljivali hakere, i to za minimalno 15 evra - naglašava on.

Kako objašnjava, kriminal na internetu se uglavnom odvija na dark netu, shadow netu, a nekada su i javno vidljivi i dostupni. Plaća se u kriptovalutama.

- "Webstreser" je naplaćivao svoje usluge u kriptovalutama i preko Pejpala. Prilikom hapšenja ovih mladića mi smo im zamrznuli 1,87 bitkoina - 16.000 dolara, 6.500 dolara na pej palu i više od 23.000 dolara na računima - objašnjava naš sagovornik.

"Droga Srbija" danak neiskustvu adolescenata

Kao ozbiljan primer neiskustva je i profil "droga Srbija" gde su maloletnici objavljivali na instagramu fotografije vršnjaka sa narkoticima. Prema rečima našeg sagovornika, dečaci koji su otvorili ovaj nalog su najbolji đaci u školi, inteligentni i bistri.

- Imaju savršene ocene, omiljeni u društvu. Pritom niko od njih ne konzumira droge, niti je imao problem s time. Ekstremno bistri i odlično barataju digitalnom opremom, samo što su je iskoristili za šta ne treba - naglašava naš sagovornik.

Šta ako ste žrtva internet prevare

- Građani mogu da prijave zloupotrebu interneta, ali i ugrožavanje bezbednosti dece na internetu putem Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu na broj telefona 19833, slanjem mejla na adresu bit@mtt.gov.rs ili putem elektronske prijave na portalu www.pametnoibezbedno.gov.rs

- Građani mogu svoje prijave da pošalju i na elektronsku adresu Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal u Beogradu, ul. Katanićeva br. 15. i to na: vtk@beograd.vtk.jt.rs ili Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala na: prijavipedofiliju@mup.gov.rs ili vtk@mup.gov.rs

(Kurir.rs/Blic/Bojana Bogosav,Andriana Janković/Foto: Shutterstock)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(VIDEO) UMALO DA MU JE ODŠRAFI! Loptica od 155 km/h ga udarila u PRAVO U GLAVU!