SLAVIČIN SUPRUG MIROSLAV UBIO SE ZBOG DUGA ZA STRUJU, A OVO JE NJENA POTRESNA ISPOVEST: Hranu nam daju na veresiju, ne znamo ni kako ćemo sahranu da platimo...

"Molim vas, pustite me još ovaj put, progledajte mi kroz prste, sada će stići šljive, pa idem da berem, izmiriću dugovanje, nemojte da mi isključujete struju, molim vas".

"Znali smo da imamo dugovanje, ali nismo imali odakle da platimo. Radnici Distribucije su radili svoj posao i rekli su nam da nikako ne uključujemo struju sami jer će nam onda iseći sa bandere. Bio je očajan, poslao me je najpre u prodavnicu da mu uzmem hleb i tunjevinu i odvedem decu kod moje majke koja živi u Nišu", priča Slavica.

U prodavnici stoji još jedan dug za hranu od 23.000 dinara, tamo je porodica Stojanović-Spasojević uzimala namirnice da bi prehranila decu.

Trgovac im je izlazio u susret jer je bio svestan situacije, a pokojni Miroslav kad god je bilo posla odlazio je na građevinu, ili u berbu sezonskog voća. Živeli su od 18.000 dinara socijalne pomoći.

"Decu smo rađali u kolektivnom centru u Sićevu, živeli smo mučno i teško. Mnogo mi je teško, nisam očekivala da će se ubiti nakon što su nam isključili struju, on je mene poslao da odvedem decu kod majke, što sam i učinila, ali prvo sam mu donela namirnice iz trgovine, gde već imamo dug. Rekao je „idi ti, a posle ćemo pozvati sestre da vidimo kako ovo da platimo“, i ja sam otišla.

Muževljeva sestra iz Bujanovca ispričala mi je da je on nju nazvao i rekao da ne može više ovako i da je u podrumu našao jak otrov i da neće ostati živ. Zatim je prekinuo vezu, ona ga je zvala i kada se javio, čula je kako stravično povraća i kako se guši, a onda je ona krenula za Jelašnicu. Kad je stigla, ležao je pored česme hladan, siv i mrtav, pozvala je Hitnu pomoć i konstatovali su smrt - priča kroz suze Slavica.

Kristijan (12), Lazar (10), Veljko (7), Kristina (5) i supruga Slavica (33) nisu znali šta se desilo dok ih nisu obavestili. Mučna slika, odlazak glave porodice uzdrmao je sve. Kada se porodica okupila, nisu znali odakle da krenu, struja isključena, nema hrane, ne znaju od čega da sahrane pokojnika.

"I ja sam izbeglica iz Bosne, upoznali smo se u kampu, zavoleli. Borili smo se kako smo znali, ali teško nam je bilo, ali zašto je morao da ode ovako, kako ću sama sa decom? Mnogo mi je teško, a njega više nema. Ceo život mu je bio u mukama, oca su mu (Albanci) obesili na Kosovu 1999. godine, njegova majka je to gledala, kasnije ni ona nije mogla da izdrži, pa se 2004. bacila u Nišavu. Miroslav je išao u nadnicu, u maline, u kupine, radio je sve poslove, kad bi radio pet dana, platili bi mu dva, a ima i onih ljudi koji su pošteno plaćali. Nije bio lenj, hteo je da radi, ali nije imao kako i kod koga. Kucali smo na sva vrata, on nije smeo da ide na Kosovo da vadi dokumentaciju jer je pobegao za vreme rata, pričao je da su hteli i njega da ubiju, on je oca našao posle sedam dana u stanju poluraspadanja, ni on sam ne zna gde ga je sahranio", priča Slavica muke svog supruga.

Podsetimo, Miroslav Stojanović (44), otac četvoro dece, izbeglica sa Kosova, izvršio je samoubistvo u utorak uveče u Jelašnici kod Niša popivši insekticid etiol nekoliko sati nakon što mu je isključena struja zbog duga 22.000 dinara.

Nije imao dokumentaciju

Prema Slavičinim rečima, pokojni Miroslav Stojanović (44) nije imao ni zdravstveno osiguranje, a adekvatnu pomoć nije mogao da dobije jer nikada nije mogao da ima svu potrebnu dokumentaciju, jer je trebalo otići u selo Klobukar na Kosovu, što on nije smeo.

"Niko se nikada nije vraćao tamo, ništa nisu prodali, sve, i kuća i imanje, ostalo je tamo. Pre dve i po godine smo dobili kuću od Komesarijata za izbeglice, ali nismo imali ni kupatilo. Deca su nam dobra, vole da uče, ali ih je sramota da im drugovi dođu u kuću, mi nemamo ni sok da ih poslužimo. Ne želim da dajem decu u hraniteljsku porodicu, hoću da radim i da živimo kao porodica, njega više nema, otišao je zauvek, samo nije trebalo, zašto je morao da ode tako, nikada sebi neću moći da odgovorim", priča Slavica.

(Kurir.rs/Blic/Foto: Kurir)