ZASTAVNIK SLAĐAN KOME JE 107. NATO BOMBA OTKINULA OBE ŠAKE: Nisam oprostio, plačem za svakim detetom... Plakao sam što svoju neću moći da pomilujem, niti da držim za ruku

Nisam brinuo za sebe, dao sam zakletvu državi, brinuo sam za porodicu, bili su sami, supruga i dvoje dece, svedoči Vučković

"Prošlo je 20 godina od sramnog čina. Bio sam na terenu u sklopu redovnih aktivnosti. Kao pirotehničaru, zadatak mi je bio da uništavam ubojita sredstva. Naizgled mirno nedeljno popodne pretvorilo se u agoniju, kada nam je javljeno da je počelo bombradovanje. Nisam brinuo za sebe, dao sam zakletvu državi, brinuo sam za porodicu, bili su sami, supruga i dvoje dece", svedoči on.

Tada mu je ćerka imala 10, a sin pet godina. Mesec dana od početka bombradovanja na Kopaoniku je čistio teren od kasetnih bombi - unišio ih je 106, ali mu je, kaže, 107. promenila život.

"Sećam se eksplozije i dima. Kroz maglu vidim da nemam desnu šaku, za levu ne znam... Krv mi se slivala niz lice, ali vidim da kolege trče prema meni. Osećam bol u duši. Do pre mesec dana sam držao decu za ruku, a sada neću moći da ih pomilujem. Kažu da vojnici ne plaču... posle nekoliko meseci od ranjavanja, kada su mi deca došla u posetu, plakao sam. Plačem i sada, u duši", rekao je Vučković.

Tužno je, nastavlja priču, što neću moći da ih pomilujem, učim da prelaze ulicu..

"Plačem za svakim detetom, za malom Milicom, trudicnom iz Niša, za Sanjom iz Varvarina. Moja deca su prerano odrasla, suočila se sa stvarnošću i sa zlom koje nosi rat. Zato NATO agresoru nikada nisam oprostio, niti zaboravio šta je učinio", rekao je Vučković.

Svoje obraćanje je završio rečima: "Neka je slava svim žrtvama koje je dala Srbija i večno hvala".

(Kurir.rs/Tanjug)