SLAVIMO SVETOG VARTOLOMEJA: Danas ništa ne treba raditi, a jedno verovanje se posebno odnosi na DECU

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Sveti Vartolomej i Varnava.

Apostol Filip je već bio izdahnuo, a Vartolomej je preživeo i otišao u Indiju. Tamo je Matejevo jevanđelje preveo na indijski jezik, a nakon toga je otišao u Jermeniju, gde je, kako veruju hrišćani, iscelio carevu ćerku od ludila. Međutim, carev brat Astijag je uhvatio Vartolomeja i raspeo ga na krst, odrao mu kožu i odsekao glavu.

Sahranjen je u olovnom sanduku, koji su mnogobošci bacilli u more jer su hrišćani tvrdili da se se nad njegovim moštima događaju razna čuda. Voda je po legendi donela sanduk do Liparskih ostrva, gde ga je episkop Agaton sahranio u hramu. Mošti apostola prvo su prenesene u Benevento pa u Rim.

U našem narodu ovog apostola zovu i Vratoloma (Vrtoloma) i poštuju ga kao strogog, ali pravičnog svetitelja koji čuva useve i strogo pazi da neko na njegov praznik ne ore. Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega rizikuju da im svi usevi propadnu.

Narod kaže: "Smlatiće te kao Vrtoloma prasku!". U nekim delovima Srbije veruje se da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje. Slično, deci se danas brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama, a ženama da "bućkaju" mleko.

U selima u Šumadiji veruju da svetac leči od padavice, pa bolesni idu u obližnji manastir, kako bi se pomolili, dok u topličkom kraju smatraju da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas sede na planini i čuvaju sve njive kako ne bi bilo neke štete. Tek kada oni prilegnu i zadremaju, može doći do grada, ali to se retko dešava.

(Kurir.rs)