MATIJA BEĆKOVIĆ: Da su Barton i Bjela nasledili Tita, izbegli bismo bombardovanje

Jugoslavija je bila država u kojoj su Srbi mislili da mogu biti Srbi, kaže pesnik i akademik SANU

- Napadi na SANU su obaveza, bez obzira na to da li govori ili ćuti. Dok su članovi SANU bili Tito, Moša Pijade i Kardelj, niko je nije napadao.

Šta vam je danas prva asocijacija na doživotnog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita?

- Niko ne bi primetio da je Tito umro da su Ričardu Bartonu ponudili da ga nasledi. A kad umre Barton, onda Jul Briner, Plasido Domingo, Džejmi Oliver, Bjela... Tako bismo izbegli bombardovanje.

A na Jugoslaviju?

- Velikosrpska hegemonija s doživotnim predsednikom JBT. Država u kojoj su Srbi mislili da mogu biti Srbi.

„Ako ste rođeni kao Srbin, morate imati veze i sa srpskom sudbinom i sa srpskom krivicom. To je jedina krivica koju prihvatam i priznajem”, rekli ste jednom prilikom. Ostajete li i danas pri tome?

- To je krivica s kojom se rađamo.

Kako gledate na sve češće pokušaje revizije istorije, i to ne samo kod nas nego i u celom svetu?

- Bolje je da mladi istoriju revidiraju nego da se drogiraju.

Je li budućnost Balkana u Evropskoj uniji?

- A kakva bi tek bila budućnost EU kad bi u nju ušao Balkan.

Šta da radi Srbija ako joj traže da bira između EU i Rusije?

- Bez Rusije nema Evrope.

Šta je Srbima danas Kosovo?

- Isto što i 1389. godine.

Akademik i pisac Dobrica Ćosić je još pre dvadesetak godina, kao najbolje rešenje za kosovsko pitanje, predlagao podelu. Da li ga je trebalo još tada poslušati?

- Srećom da je to bilo samo na rečima.

Pratite, verujem, dešavanja u Crnoj Gori. Kako vidite zabrane litija, privođenje sveštenstva, te neodustajanje tamošnje vlasti od spornog Zakona o slobodi veroispovesti, kojim se atakuje na imovinu srpske crkve u toj državi?

- Zgodne su za poređenja litije u Crnoj Gori i demonstracije u Americi. I jedne i druge su protiv diskriminacije. Jedne su protiv verske i nacionalne, a druge protiv rasne diskriminacije. Jedni nose ikone i pevaju tropare, a drugi pale i žare. Mirne zabranjuju, rušilačke dozvoljavaju. Na litijama hapse monahe i sveštenike, na demonstracijama policajce i izgrednike. Jedni brane svetinje, drugi ruše spomenike. Kako kaže ministar crnogorske policije, na litijama su se pojavili četnici, što ženskog roda, što oni koji se još ne briju...

Da li se nešto promenilo ili ste još na listi ljudi kojima je zabranjen ulaz u Crnu Goru?

- Kako koji dan, sve sam u boljem društvu. Imao sam sreće što su mi zabranili među prvima, dok je bilo stolica u čekaonici. Ovi novi moraju da stoje. Evo, stigao je i Đoković. Vala kad ja ne mogu u Velje Duboko, nek ni njemu ne daju u Jasenovo Polje.

Kako će istorija pamtiti vladavinu crnogorskog predsednika Mila Đukanovića?

- Nema tu ništa ni novo ni originalno. Sve je to viđeno milion puta. Jedino što se Laki Lučano nije bavio teologijom. Ako nekoga interesuje šta će biti, neka pogleda neki od Kopolinih filmova. Pronaći će sve simbole i videti da je unapred snimljeno sve što se danas događa u Crnoj Gori.

A šta bi na sva ova dešavanja u Crnoj Gori rekao veliki Njegoš?

- Sediš na tron nepravo uzeti, Ponosiš se skiptrom krvavijem, Kakvu sablju pričaš i Kosovo, Zar na njemu zajedno ne bjesmo, Pa ja rva i tada i sada, Ti izdao prijed i poslijed.

Mesecima se svet bori s koronavirusom. Čemu nas je naučila ova kriza?

- Da se svi festivali, simpozijumi, kongresi mogu održavati ne izlazeći iz šupe ili garaže. Bez obzira gde si - u kupatilu ili u krošnji nekog drveta, ili si van kuće, dobićeš na ekranu svoj kvadrat. A možeš sam da izabereš pozadinu - od Kongresne biblioteke do Partenona, kako ti najviše odgovara i kako sebe zamišljaš u različitim delovima sveta.

Kako ste provodili vreme karantina zbog epidemije koronavirusa?

- Lako sam podneo. Najteže je bilo onima koje je tek korona nagnala da se sete gde stanuju.

(Kurir.rs / Boban Karović / Foto:Marina Lopičić)