ISTORIJA SE PONAVLJA: Počela gradnja aerodroma u Pranjanima u čast Misije Halijard, LJUDI ODMAH ZVALI I NUDILI POMOĆ!
ČAČAK - U Pranjanima, na potezu Galovića brda, gde je pre 76 godina sletelo više savezničkih aviona kojima je evakuisano više od 500 američkih pilota, danas je počela izgradnja sportskog aerodroma, a u čast slavne Misije Halijard i podviga naroda tog kraja, u okviru memorijalnog kompleksa biće izgrađen i muzej, dve kongresne sale i heliodrom.
Kako je planirano, memorijalni kompleks na prostoru na kojem je u Drugom svetskom ratu napravljena improvizovana pista sa koje su evakuisani za Italiju saveznički piloti u akciji avijacije SAD u saradnji sa Jugoslovenskom vojskom u Otadžbini generala Dragoljuba Mihailovića Draže, biće izgrađen u obliku stilizovanog aviona, pista će biti dužine 650 metara, sa oko 60 metara širine, a za izgradnju zaduženo je Ministarstvo saobraćaja, građevine i infrastrukture.
Mašine su tu, a Pranjanci, kao i meštanih okolnih sela očekuju da prema najavama do početka septembra aerodrom bude završen.
- Iz 10 sela pranjanskog kraja, kada su čuli da se aerodrom gradi, ljudi su zvali da ponude pomoć, kao što su radili i pre 76 godina. U tim vremenima ljudi iz 10 sela je učestvovalo u izgradnji improvizovane piste i potomci tih ljudi i dan danas zovu da pitaju da li nešto može da se uradi jer ipak je to istorija Srbije, a posebno našeg, pranjanskog kraja, preneo je predsednik Mesne zajednice Pranjani Radovan Veselinović.
U sledećih godinu dana očekuje se i završetak radova na pratećim objektima, a kako je naveo Veselinović, u muzeju će posetioci moći da vide sačuvane delove aviona, ali i odeće koju su američki piloti ostavili, a njihovi spasioci do današnjeg dana sačuvali.
Misija Halijard, u Srbiji poznata pod nazivom Vazdušni most, poznata je i kao jedna od najvećih operacija spasavanja oborenih američkih i savezničkih vazduhoplovaca ikada, a spašavanje je organizovano od avgusta do decembra 1944. godine, sa pista napravljenih u ruralnim delovima okupirane Srbije.
Piloti su evakuisani iz Pranjana, zahvaljujući nesebičnoj podršci srpskog naroda, koji se brinuo o vazduhoplovcima mesecima pre toga i izgradio pistu kako bi omogućio njihovo spasavanje.
Pranjanci su se, kako priča Veselinović, pre 76 godina mesecima starali o pilotima, "svoju čeljad nisu u to vreme mogli da prehrane, ali su od svojih usta i usta svoje dece odvajali za te pilote".
"Sirotinja je mesecima držala pilote, krila ih i od svoje dece odvajala kako bi oni preživeli. Srpski seljak je na taj način uspeo da spasi američke pilote", dodaje Veselinović.
Od svojih predaka Veselinović je čuo da su ljudi, kako bi izgradili improvizovanu pistu, dovlačili kamen iz reke koja je od tog mesta udaljena pet, šest kilometara i to kravama, volovima.
"To je bila gradnja koja je trajala mesecima, a bilo je teško uraditi jer i stoka je u to vreme bila neuhranjena, opšta muka, međutim oni su to uradili za par meseci i po priči predaka vrzinu korov su posekli i stavili sa dve strane improvizovane piste da bi avijatičari iz Italije koji su noću sletali mogli da vide pistu i da bezbedno sleću. Avijatičari iz Amerike koji su dolazili rekli su nam da je to neverovatno i oduševljeni su time", priča Veselinović.
Svake godine dolaze i potomci pilota iz SAD, a u Pranjane dođu, kako priča Veselinović, sa planom da ostanu dva, tri dana, ali ostaju i po 15, 20 dana.
"Kada kreću odavde, osećaju se, kako sami kažu, kao da odlaze od svoje kuće. To je neverovatno, nekakva nerazumljiva veza postoji", priča Veselinović.
Za mesec dana, narod ovog kraja napokon će dobiti ono što su godinama unazad očekivali, a aerodrom na koji će moći da sleću manji avioni sa do desetak putnika puno će značiti i za turizam, kako kaže Veselinović, kraja Miloša Obrenovića, prepunog zelenila, istorijskih događaja, kao i lepih manifestacija poput Sabora violine, koji je samo prošle godine kada je po prvi put održan posetilo 50.000 ljudi za tri dana.
Kurir.rs/Tanjug
Foto printscreen Wikipedia
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore