TAJNA POSLEDNJEG LETA MILOŠEVIĆA IZ SRBIJE: Krupni ćelavi službenik iz Haga pretresao je Slobu brutalno i gurao mu RUKE U USTA

Slobodan Milošević je tog 28. juna u helikopter "bel 212" ušao uz samo jednu rečenicu: "Dobar dan, momci!" Bio sam uz letelicu i promrmljao u bradu: "Izem ti dan predsedniče!" Pre njega u "bel" su se ukrcala dva specijalca JSO, a za njima tri službenika iz Haga, poslednji je ušao Sloba. Bio je miran i ozbiljan.

Ovako se pukovnik Vladan Kosić, nekada komandant Helikopterske jedinice MUP i DB Srbije, seća prebacivanja nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića na vojni aerodrom bazu "Dubrave" kod Tuzle 28. juna 2001. godine.

Čovek koji je planirao poslednji let bivšeg predsednika iz Srbije pamti i mučne scene tog Vidovdana:

- Sve se odvijalo na platou ispred zgrade Instituta bezbednosti na Banjici. U malom konvoju vozila koji je prebacio Miloševića iz Centralnog zatvora bila su i tri službenika Suda u Hagu, dva muškarca i žena. Niko nije ulazio u zgradu, a Miloševiću je čitana optužnica Tribunala praktično ispred naših letelica. Za sve to vreme, jedna mlada žena, ispostavilo se ćerka Zorana Mijatovića, zamenika načelnika Resora DB, besomučno je fotografisala predsednika i letelice, kao i potpuno neprimeren, navodno zdravstveni pregled Miloševića. Krupni ćelavi službenik iz Haga pretresao je predsednika brutalno, gurao mu ruke u usta... Ukratko - užasna scena.

Prema "ad hok" napravljenom planu leta za "Dubrave", dva maskirna helikoptera DB "bel 212" i "gazela" poleteli su iz dvorišta Instituta bezbednosti, a treći, takođe, maskirni "MI-17", čekao ih je iznad Obrenovca. Kosić priča da su na livadi kraj Obrenovca SMATSA-i najavili tehničko sletanje. To navodno prizemljenje bio je manevar, da eventualno dezavuiše ideju da vojska ili neko drugi obori letelicu sa predsednikom.

Kosić se seća da su prethodno piloti DB-a dobili informaciju da je armija digla sve radarske sisteme i da je lovački par aviona spreman. To je bio razlog za lažni manevar.

- Kad smo se sakupili u vazduhu kod Obrenovca, izdao sam naređenje da se nastavi po našem internom planu bez sletanja. "Bel 212" prešao je Drinu u blizini Loznice i nastavio prema Tuzli, a "MI-17" je sleteo na Drini nešto severnije kao i ja sa "gazelom". Helikopter se iz Tuzle vratio za 20 minuta, potom smo se svi okupili u vazduhu i vratili u bazu u Surčin. Niko ništa po sletanju nije pričao - seća se Kosić.

Prema njegovom pamćenju, resor DB je akciju prebacivanja počeo da planira dvadesetak dana ranije. Pilot svedoči da je pozvan u Institut na Banjici kod Mijatovića, koji ga je na tom prvom sastanku pitao da li je moguće da slete u Centralni zatvor. Kosić veli da mu je tada postala jasna priroda zadatka kao i da su piloti "izdaleka" izviđali iz vazduha mogu li da slete. Zaključili su da je moguće, ali Mijatović nikada posle nije pominjao tu opciju.

- Na Vidovdan 2001. komandant jedinice Dušan Maričić Gumar zvao me je da helikopterom dođem u Institut. Gumar je bio smrknut i gotovo bez reči me je odveo do Mijatovića. Načelnika resora DB, Gorana Petrovića, nigde nije bilo - seća se pukovnik.

Dodaje i da nikad ranije nije vodio čudniji dijalog kao tada u kanceleriji DB:

- Da li vi možete da letite u inostranstvo - pitao je Mijatović.

- Gde i u koje svrhe - odgovorio sam pitanjem.

- Možete li u Bugarsku da prebacite neki teret? - pitao je Mijatović.

- Možemo, ali kako - odgovorio sam uz opasku da smo i ranije leteli "zvanično", ali i "ispod crte".

- Kako stojimo sa Banjalukom - bilo je sledeće pitanje.

Kosiću je tada "postalo jasno šta traže od posade".

- Sam sam predložio Mijatoviću maršrutu rečima: "Ako je to ono što mislim da jeste najbolje je da letimo pravo u Tuzlu. U Banjaluci bismo morali da sipamo gorivo i nije isključeno da bi nas naši umlatili kad bi videli koga vozimo". Na to je Mijatović klimnuo glavom i otišao da telefonira - priča Kosić.

Piloti su akciju prebacivanja osmislili samostalno. Komandantu Maričiću ukazali su na "problem" da postoji opasnost da ih zadrže u Tuzli sa letelicom. Maričić je otišao do Mijatovića i rekao mu da helikopter može u Tuzlu samo u pratnji dvoje ljudi iz JSO. Specijalci, mrki i naoružani, ukrcali su se u "bel" prateći ispod oka šta ko radi.

- Da nije bilo onog odvratnog slikanja i neljudskog pretresanja, moglo bi se kazati da je procedura prema Slobodanu Miloševiću bila korektna. Ovako... - završava svoje kazivanje pukovnik Vladan Kosić.

(Kurir.rs/Novosti)