Test opšte informisanosti na upis za Filozofski fakultet u Beogradu već je u našem društvu dobio neku vrstu "kultnog simbola".
Test, naime, predstavlja pravu priliku da proverite koliko je opsežno znanje kad je reč o opštoj kulturi, te nije iznenađenje da mnogi, kao na kvizu, čekaju da se pojavi naknadno i vide koliko zapravo znaju.
Kako je otkrio profesor Filozofoskog fakulteta, Oliver Tošković, kandidati koji su polagali test opšte informisanosti za upis psihologije imali su takoreći nedaće sa nekim od ukupno 30 pitanja.
U opseg teških pitanja - koje reši između 15 i 20 odsto kandidata - ušla su:
Koliko ivica ima heksaedar? (odgovore možete pročitati na kraju teksta)
Nilskim konjima su evoluciono najbliži koji srodnici?
Ko je komponovao operu Kavalerija rustikana?
Tošković je predočio da je lakih pitanja, koje reši između 80 i 85 odsto kandidata, bilo četiri. Preostalih 22 pitanja rešilo je između otprilike 40 do 60 odsto kandidata.
Ovo su još neka pitanja sa testa:
Koji je rimski car bio poznat po nadimku čizmica?
Prvi opijumski rat (1839 - 1842) vodio se između koji država?
Nacisti su 17. novembra 1939. godine pogubili grupu čeških mladih osoba, a taj dan obeležava se danas kao?
Šta je zajedničko mazdaizmu i Fridrihu Ničeu?
Ko je bio protivnik Novaku Đokoviću u finalu turnira "Rolan Garos" 2021. godine?
Na pitanje da li uspeh kandidata bio bolji ili lošiji ove godine u odnosu na prethodne, Tošković je kazao da to ne mogu da prate na osnovu ovakvih testova, iz razloga što moraju da menjaju zadatke, te stoga se ne može da se utvrdi da li su kandidati bili bolji ili lošiji od prethodnih.
- Ono što je nama važnije i što možemo da proverimo jeste da li je sam test bolji ili lošiji nego prošle godine, te možemo da tvrdimo da je ovogodišnji test bio bolji od prethodnih nekoliko. To znamo, jer su prosek i središnja vrednost (medijana) bili gotovo idealni i odgovarali su skoro potpuno očekivanim vrednostima, prosek je bio 14.7, a medijana tačno 15 (očekivana sredina od 30 pitanja i jeste 15) - rekao je profesor.
Tošković kaže i da raspodela poena na testu potpuno odgovara takozvanoj normalnoj ili zvonastoj krivi odnosno malo ljudi sa niskim i malo sa visokim brojem poena, a puno sa središnjim brojem poena.
- Sve ovo nama govori da je test dobro napravljen, da je poslužio kao jako dobro selekciono sredstvo za odabir budućih studenata i da je bio prilagođen kandidatima koji su polagali prijemni - kazao je Tošković.
"Vanškolsko interesovanje"
Srednjoškolci, kao i osnovci, bili su prinuđeni zbog pandemije koronavirusa da pohađaju onlajn nastavu, a Tošković ističe da ne može da kaže ništa precizno o tome da li je takav tip nastave mogao da utiče na spremnost kandidata.
Pojasnio je da izvor opšte informisanosti i nije škola već "vanškolsko interesovanje".
- Mi samo selektujemo najbolje među onima koji polažu. Takođe, opšta informisanost zahvata daleko širi period života od jedne godine ili godine i po koliko je trajala onlajn nastava, a što je još važnije, veoma malo zavisi od učenja u školi. Zapravo, osnovni izvor opšte informisanosti i nije škola, već upravo vanškolsko interesovanje i sticanje i povezivanje informacija van školskog konteksta. U skladu sa time, iako možemo strahovati da onlajn nastava koja je trajala duže od godinu dana ima negativne posledice na obrazovanje, to se verovatno neće odraziti na opštu informisanost - naveo je Tošković.
Odgovori na pitanja: 12, kitovi, Pjetro Maskanji, Kaligula, Kine i Velike Britanije, Međunarodni dan studenata, Zaratustra i Stefanos Cicipas.
(Kurir.rs/B92)
NE PROPUSTITE
