Kliničko-bolnički centar Zvezdara skoro tri meseca nije u kovid režimu, prima sve zakazane pacijente, a za operacije je neophodan pi-si-ar test. Kroz tu ustanovu je prošlo skoro 8.000 kovid pacijenata i sve intenzivne i poluintenzivne nege su bile pune.

Prim. dr Dejan Trailov, načelnik Kliničkog odeljenja za gerijatriju KBC Zvezdara, rekao je za RTS, da je broj hospitalizacija takav da ta ustanova nije imala potrebe da se vraća u kovid sistem.

"Mi smo pet puta ulazili ili izlazili iz kovid sistema, i ovo je dva i po meseca da možemo da radimo na normalan način", rekao je doktor.

Kroz KBC Zvezdara je, kaže, prošlo između sedam i osam hiljada kovid pacijenata. "Novembar i decembar su bili veoma ozbiljni i u svakom talasu je bilo teških pacijenata, sve intenzivne i poluintenzivne nege su bile pune", rekao je doktor Trailov.

"Velika razlika je u kliničkoj slici kod starijih i mlađih pacijenata, kod vakcinisanih i nevakcinisanih i to mogu odgovorno da tvrdim. Video sam i jedne i druge", rekao je doktor Trailov.

Prema njegovim rečima, vakcinacija pruža blažu kliničku sliku, kraći tok bolesti i brži oporavak.

Stariji su, kaže, pod većim rizikom ne toliko zbog godina, nego zbog svojih pridruženih oboljenja.

"Svaki stariji čovek kada dođe kod lekara ne može imati ispod četiri do pet dijagnoza, prosto to je stvar fiziologije. Samim zaražavanjem koronavirusom, ta oboljenja imaju progresivan tok", objašnjava dr Trailov.

Kvari se klinička slika osnovnih bolesti i tu je, ističe, mnogo duži boravak u bolnicima, potrebno je mnogo više medicinskih i stručnih resursa kako bi se ti pacijenti funkcionalno osposobili.

Zato je važno da se građani vakcinišu. "Vakcina ne štiti od zaražavanja, ali štiti od teže kliničke slike, štiti od hospitalizacije i apsolutno ima svoje mesto u procesu prevencije i kasnijeg lečenja", istakao je doktor Trailov.

Trenutno su u cirkulaciji i delta i omikron soj koronavirusa, a kakve će komplikacije davati omikron soj ostaje da se vidi. Za sada, kaže, nema puno odgovoran na sva pitanja.

Nova grana medicine za postkovid

Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje nove grane medicine, novog pravca koji će se tek razvijati, a to je postkovid medicina koja će pratiti komplikacije i produženi kovid.

shutterstock-1976297894.jpg
Foto: Shutterstock

"Sigurno ste čuli u svom okruženju da neko kaže, prošao sam kovid, imam bolove u grudima, lupanje srca, kratak dah, opada mi kosa, svrbi me koža, imam poremećaj spavanja... Postkovid se definiše kao postojanje simptoma nakon četiri nedelje od zaražavanja, a koji mogu trajati od 4 do 6 meseci i ne mogu se objasniti na drugi način ", rekao je doktor Trailov.

Naveo je da je na osnovu magnetne rezonance srca kod postkovid pacijenta otkriven miokardititis u 75 odsto slučajeva, a da je kod 25 odsto pacijenata nađena fibroza pluća.

Ukazao je da su sve studije koje su do sada rađene obuhvatile pacijente od 21 godine do 50, 60 godina i da je teško proceniti šta je posledica kovida, a šta je posledica prethodnih oboljenja.

Teško i komplikovano raditi u uslovima pandemije

Doktor Trailov je istakao da je veoma teško i komlikovano raditi u uslovima epidemije.

"Da bi pacijent bio primljen u bolnicu mora da uradi antigenski test. Pitanje je da li su oni stvarno bolesni ili su u inkubacionom periodu i nakon dan, dva, razvijaju simptome kovida, pre svega javlja se povišena temperatura, i oni su pozitivni. Taj pacijent nije sam u sobi, pozitivnost se širi i na druge pacijente, kao i na zaposlene", rekao je dr Trailov.

Tada, kaže, pacijenta prebacujemo u kovid bolnicu u Batajnici, a onda iz Batajnice preuzimamo pacijente koji su tamo završili lečenje.

KBC Zvezdara je otvoren za sve pacijente, a da bi neko bio primljen za operaciju neophodno je da dan ranije uradi pi-si-ar test.

(Kurir.rs/RTS)