MENTALNI POROMEĆAJI POSLE KORONE GOTOVO NEMINOVNI: Ljudi postaju anksiozni, depresivni, posledicima nema kraja

Istraživači napominju da je potrebno pratiti pacijente nakon oporavka zbog poremećaja koji mogu da se pojave.

Oni uključuju depresiju, anksioznost, stres i povećan rizik od poremećaja upotrebe supstanci, kognitivnog pada i problema sa spavanjem - uočljiva razlika u odnosu na druge koji su takođe bili pod stres prouzrokovanim pandemijom, ali im nije dijagnostikovan virus.

- Ovo nam u suštini govori da milioni i milioni ljudi u SAD zaraženi kovidom razvijaju probleme sa mentalnim zdravljem - rekao je Zijad Al-Ali, šef istraživanja i razvoja u zdravstvenom sistemu "VA St Louis" jedan od autora rada.

Veći rizik od poremećaja mentalnog zdravlja, uključujući samoubilačke ideje i upotrebu opioida, posebno je zabrinjavajući, rekao je on.

- Ovo je zaista skoro savršena oluja koja se sprema pred našim očima za još jednu epidemiju opioida dve ili tri godine kasnije, za još jednu samoubilačku krizu dve ili tri godine kasnije - dodao je Al-Ali.

Ove krize koje se razvijaju predstavljaju "prilično veliku zabrinutost", rekao je Džejms Džekson, direktor u Centru za oporavak na intenzivnoj nezi Univerziteta Vanderbilt, koji nije bio uključen u ovu studiju.

Anksioznost i depresija

On takođe viđa pacijente čija su se prethodna stanja, uključujući anksioznost, depresiju i poremećaj upotrebe opioida, pogoršala tokom pandemije.

Ovakva istraživanja pokazuju jasnu potrebu da se pacijenti prate u nedeljama i mesecima nakon čak i blage dijagnoze kovida i da se traži brzi tretman za bilo koji poremećaj u nastajanju, rekli su stručnjaci.

- Ako sada obratimo pažnju na to i sasečemo to u korenu, mogli bismo bukvalno da spasimo živote mnogim ljudima- rekao je Al-Ali.

Više od 18 odsto pacijenata sa kovidom razvilo je probleme sa mentalnim zdravljem, u poređenju sa 12 odsto onih koji nisu imali kovid, prema studiji objavljenoj ove nedelje.

Studija je pratila više od 153.000 pacijenata koji su bili pozitivni na Covid u zdravstvenom sistemu za boračka pitanja između marta 2020. i januara 2021. i uporedila ih sa drugim zdravstvenim kartonima: sa 5,8 miliona ljudi koji nisu bili pozitivni u tom periodu, ali su preživeli isti stres pandemije, i sa 5,6 miliona pacijenata viđenih pre pandemije.

Među svim pacijentima koji su razvili nove probleme mentalnog zdravlja tokom pandemije, kod pacijenata sa kovidom je značajno veća verovatnoća da će razviti kognitivne probleme - 80 odsto, poremećaje spavanja - 41 odsto, depresiju - 39 odsto, stres - 38 odsto, anksioznost - 35 odsto i poremećaj upotrebe opioida - 34 odsto, u poređenju sa onima koji nisu imali kovid.

Studija je posmatrala samo pacijente koji nisu imali dijagnozu mentalnog zdravlja u poslednje dve godine.

Oni sa težim slučajevima kovida, posebno oni koji moraju da budu hospitalizovani, obično su pod većim rizikom. Ali čak i oni sa blagim ili asimptomatskim slučajevima imali su veću verovatnoću da dobiju dijagnozu mentalnog zdravlja.

- Ljudima koji su bili hospitalizovani bilo je gore, ali rizik kod nehospitalizovanih pacijenata je značajan i apsolutno nije trivijalan – a to predstavlja većinu ljudi u SAD i svetu - rekao je Al-Ali.

Studija je imala neka ograničenja: većina analiziranih bili su stariji belci. Ali kontrola rase, pola i starosti nije otkrila promene u riziku.

Korona virus se može naći u mozgu, pokazale su druge studije.

- Mi zapravo možemo da vidimo virus u amigdali, u hipokampusu – samim centrima odgovornim za regulisanje našeg raspoloženja, regulisanje naših emocija - rekao je Al-Ali.

Studija se dodaje drugim istraživanjima koja pokazuju da su "problemi mentalnog zdravlja velika briga“ nakon kovida, rekao je Džekson. I rezultati se poklapaju sa onim što se vidi među pacijentima.

- Saznajemo da kovid može da bude još problematičniji i uticajniji nego što smo mislili - rekao je Džekson.

Rani tretman pacijenata koji se suočavaju sa novim ili dodatnim izazovima mentalnog zdravlja nakon kovida može da napravi ključnu razliku, rekli su stručnjaci, prenosi N1.

- Ideja je da se podaci pacijenata rano identifikuju kako bi se, nadamo se, smanjilo da ovo u budućnosti ne postane mnogo veći problem - rekao je Al-Ali.

On je istakao i činjenicu da "ako ostavite bolest bez nadzora, ona se samo pogoršava".

Ali što duže virus nastavlja da kruži, to može da stvoriti više dugoročnih problema, dodajući još veći pritisak na zdravstvene sisteme.

- Talas ljudi sa poremećajima mentalnog zdravlja preplaviće klinike u narednih godinu ili dve ili tri, kao rezultat kovida i kao rezultat pandemije - zaključio je je Al-Ali.

I mnogi praktičari mentalnog zdravlja ne prihvataju osiguranje, stvarajući veliki kamen spoticanja za pacijente, dok drugi imaju duge liste čekanja.

- Ovo je ogroman problem i nisam baš siguran šta ćemo da uradimo po tom pitanju - rekao je Džekson. "Potrebe su mnogo veće od resursa."

Džekson je osnovao grupe za podršku vršnjacima kako bi ponudio savetovanje pacijentima koji se dugo suočavaju sa Covidom – zamagljivanje mozga, kognitivna oštećenja, problemi sa pamćenjem, osećaj neadekvatnosti. Grupe se održavaju na Zoom-u, tako da se pacijenti mogu pridružiti iz cele zemlje.

- Moramo da obratimo pažnju na dugoročne posledice Covida - rekao je Al-Ali.

„Ako obratimo pažnju samo na kratkoročne posledice, prvih 30 dana ili prvih 90 dana, zaista, zaista nam nedostaje šira slika.

- Sama pandemija zatekla je SAD nespremne, a mi ćemo biti ponovo uhvaćeni nespremni za dugo Covid - rekao je Al-Ali.

„Realnost je da Covid proizvodi dugoročne posledice i ne možemo ga samo poželeti, gurnuti pod tepih ili ne baviti se njime.

(Kurir.rs/N1)