BAKA ŽIVADIJA (78) ŽIVI GLADNA I BOLESNA, KUĆA SAMO ŠTO SE NE SRUŠI! Ni rane nema ko da joj previje, OVO JE DA ČOVEKA DUŠA ZABOLI

Tri godine bolujem od tumora, jedva se krećem i ne mogu da odem kod doktora. Komšinice mi donose hranu jer ne mogu da kuvam. Mojoj muci nema kraja, reči su bake Živadije Jovanović (78), koja živi sama u selu Toljevac, kod Varvarina.

Dvorište neravno, na uzbrdici, a ulaz u kuću užasan. Stepenice razbijene i, ako ne paziš gde gaziš, upadaš u rupu i slomiš nogu.

- Muž mi je umro pre devet godina. Nemamo decu i sada živim sama. Tri godine bolujem od tumora, a jedva se krećem po sobi i to pomoću močuge. Dva mladića iz sela su mi prvi priskočili u pomoć i neke dobre komšike mi donose hranu jer ja ne mogu da kuvam. Kao teško bolesna ne mogu da odem kod doktora, jer ne mogu da se popnem u autobus. Mojoj muci nema kraja - utučena i kroz suze zbori baka Živadija za Kurir.

Zanemoćala

Čovek se pita da li je ovo moguće u 21. veku. Moguće je, ovo je primer. Njena komšinica Milanka Andrejić kaže da ju je u nemoćna baka Živadija u petak pozvala za pomoć.

- Na ulazu u kuću ona je sedela i plakala. Zvala sam nekoliko ljudi da je prevezu do bolnice, ali oni nisu mogli ili nisu hteli... Onda sam zvala Hitnu pomoć u Varvarinu, rekli su mi da imaju samo jedan sanitet i da ne mogu doći po baku jer je on odvezao pacijenta za Kruševac.

Prinuđena sam bila da pozovem taksi i da skupimo pare da ga platimo jer bakina porodična penzija od muža iznosi samo 9.700 dinara. U Centru za socijalni rad u Varvarinu rekli su da prvo babu moramo da vodimo kod lekara, pa da im se javimo posle toga, a za njen prevoz do ambulante nisu nadležni.

Komšinica Živadinka Petrović je išla do centra i njoj su izneli takav stav - kaže nam Milanka. Baka Živadija povrh svega i ne čuje dobro, tako da se razgovor sa njom odvija uz pomoć Milanke i uz nadvikivanje.

Neophodna nega

Bespomoćnu baku Milanka je, kaže, vodila u Kruševac u bolnicu na hirurgiju, gde su jedva pristali da je pogledaju. Doktor je rekao: "Au, šta je čekala dosad?!" Milanka navodi i da su joj u kruševačkoj bolnici previli rane, zakazali kontrolu na odeljenju za onkologiju i da je hirurg napisao da je nužno previjanje svakog dana i kućna nega. Ipak, dodaje Milanka, medicinska sestra iz ambulante iz susednog sela Donjeg Krčina kaže da ne mogu da idu na teren i da jedino baba mora da dođe u ambulantu.

- Tražila sam da je zadrže u bolnici, ali nisu hteli. Iznemogla starica zna da ima tumor, i mada joj je bolest u poodmakloj fazi, ona se nada da će to proći... Baba ide vrlo usporeno, i to sa močugom, a ja je držim pod miškom. Nema dece, nema nikoga svoga i muka do neba, a bolove ima neizdržive. Imajući u vidu njeno stanje, uz nju treba uvek da bude neko non-stop i zato smo mislili da je bolnica najbolje rešenje - priča Milanka i pojašnjava da su joj prevoz do Kruševca obezbedili preko humanitarne organizacije "Mi pomažemo, priključite se i vi".

Kurir.rs / Živomir Milenković

Bonus video: