PRAVE KATASTROFE: NAJVEĆE NESREĆE U SFRJ! Voz iskočio iz šina zbog uspavanog mašinovođe! NIŠ POTONUO U BEOGRADU! Stotine mrtvih

Najveća železnička nesreća u SFRJ dogodila se 30. avgusta 1974, pre 48 godina, kada je ekspresni voz Direkt Orijent na liniji Atina - Beograd - Zagreb - Dortmund u 22 sata i 33 minuta zbog velike brzine iskočio iz šina pri ulasku na zagrebački Glavni kolodvor.

U vozu je ukupno bilo oko 400 putnika, najviše gastarbajtera, koji su se posle letnjeg odmora vraćali na rad u SR Nemačku.

Voz se kroz dve krivine i splet skretnica na ulazu u zagrebačku železničku stanicu kretao brzinom između 97 i 104 kilometara na sat, što je bila gotovo dvostruko veća brzina od dozvoljene. Zbog toga je došlo do oštećenja vagona i pruge, zatim iskliznuća vagona i na kraju do njihovog prevrtanja. Tačno u 22 sata i 33 minuta na drugi peron stanice dizel-lokomotiva, takozvana kenedijevka, ušla je sama! I nepovređeni mašinovođa i njegov pomoćnik u njoj.

Prilikom prevrtanja vagoni su polomili električne stubove, pa je neke putnike usmrtio strujni udar. Mnoga tela bila su smrskana, pa je identifikacija bila otežana. A 41 neidentifikovana žrtva sahranjena je u zajedničku grobnicu na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Neposredno posle nesreće pozvani su u bolnice svi lekari s mestom stanovanja na području Zagreba, a u spasavanje su uključene jedinice JNA, Civilna zaštita, vatrogasci, železničari...

Mesto nesreće izgledalo je stravično.

- Sve je bilo puno razbacanih nogu i ruku po celom području. Niko se nije mogao raspoznati. Kaže da su ljudi skupljali ruke i noge te ih bacali u vreće. To je grozna slika i nešto nezamislivo - kazao je jedan očevidac.

Državna komisija utvrdila je da je uzrok nesreće prevelika brzina. Mašinovođa Nikola Knežević i njegov pomoćnik Stjepan Varga uhapšeni su i osuđeni na 15, odnosno na osam godina zatvora. Tokom suđenja ispostavilo se da su njih dvojica u prethodnih 30 dana imali po 300 radnih sati, a do nesreće su radili 51 sat neprekidno!

Uspavali se

Kao otežavajuća okolnost bilo im je uzeto to što je voz u nekoliko navrata i pre Zagreba prekoračivao dozvoljenu brzinu. Njih dvojicu u lokomotivi nekoliko puta uhvatio je san. Tako su jedan deo pruge, gde je brzina bila 80 km na sat, prošli brzinom većom od 100 km na sat. Preživeli putnici svedočili su da se voz opasno naginjao u krivinama... Tumbanje preko skretnica u trenutku nesreće probudilo ih je, pa su povukli kočnicu za slučaj opasnosti. Ali već je bilo kasno: vagoni su ispali, a zaustavila se samo lokomotiva. Kažu da je Knežević, kad je video da nema vagona, rekao Vargi: „Štef, gotovo je!”

Nikola Knežević odslužio je kaznu, ali po izlasku iz zatvora nikada nije hteo da priča o nesreći. Varga je umro u zatvoru.

---------------------------------------------------------------------------

NIŠ POTONUO U BEOGRADU, POGINULO VIŠE OD 100 LJUDI

Na brodu „Niš”, koji je 9. septembra 1952. godine u 13 sati i 12 minuta potonuo u Dunav ispod Kalemegdana, nastradalo je više od sto ljudi. Tačan broj žrtava nikad nije utvrđen.

Na kraju leta 1952. godine tada jedini most preko Save, onaj kojim sada idu tramvaji, bio je zatvoren zbog popravke, a pored njega su bili položeni pontoni, koji su povremeno razmicani zbog prolaska brodova. Iz Zemuna u Beograd i, obratno, išlo se autobusima do pontonskog mosta, ili malim brodovima „Niš” i „Zagreb”, koji su mogli da prime po 60 putnika. Putnici na ovoj brodskoj liniji uglavnom su bili đaci, studenti i radnici, a zbog ovih radova na mostu stvarane su gužve, pa su brodovi ukrcavali više putnika nego što je formalno bilo dozvoljeno.

Hroničar Zemuna Branko Najhold kaže:

- Videći da se sprema nevreme, Ferdinand Nobilo, kapetan broda, odlučio je da isplovi ranije i za to je dobio odobrenje nadležne službe. Tako je „Niš” već u 13 sati i sedam minuta isplovio, ali ga je kod Velikog ratnog ostrva zahvatila oluja s kišom, gradom i vetrom, koji je duvao brzinom većom od 100 kilometara.

Prema docnijem saopštenju policije, udar vetra prevrnuo je brod u 13 sati i 12 minuta, a pod naletom vode preko palube već za nekoliko narednih minuta je potonuo na dno, koje je tu na dubini od 14 metara. Većina putnika sklonila se od pljuska u utrobu broda i tu našla smrt.

- Padao je grad neverovatne veličine, veći nikad u životu nisam video. Ljudi koji su oko mene plivali samo bi odjednom jauknuli i potonuli. Ja sam u vodi napipao šešir jednog od tih nesrećnika, natukao ga na glavu da se zaštitim od grada i nastavio da plivam do Kule Nebojša - svedočio je docnije student Miša Grkinić.

Novine su sutradan objavile potresne priče: Zemunac Dragoljub Dimitrijević u jutro na dan nesreće saznao je da je postao otac, pa je otišao u Beograd da kupi poklone, koje nije uspeo da uruči, niti da vidi novorođenče - nastradao je u brodolomu.

Dizel-motor

Zabeleženo je da se nekoliko neplivača spaslo, kao i da se više dobrih plivača udavilo, pre svega zbog velike panike koja je zahvatila putnike. Tako se obale dokopala i Ana Bajzert, radnice tekstilne fabrike „Sutjeska”, koja uopšte nije znala da pliva. A druga jedna devojka uspela je da dopliva do obale, ali je tamo, minut kasnije, umrla. Neki major je plivao jednom rukom do obale, spasavajući dete, da bi tek na obali video da je tuđe. A njegovo je, zajedno s majkom, ostalo u vodama Dunava...

Veruje se da je do katastrofe došlo zato što je ne mnogo pre potonuća parna mašina na brodu „Niš” zamenjena znatno lakšim dizel-motorom. To je znatno smanjilo teret na dnu broda, na kome je bilo više putnika nego što je predviđeno, pa je vetar mogao lakše da ga obori na stranu.

Kurir.rs/Momčilo Petrović