ŠOKANTNO I KRVAVO! Ko je otrovao Snežanu i šta je princ radio s njenim telom? Šta se desilo Crvenkapi? Ovo su originalne bajke

Prve verzije priča "Snežana i sedam patuljaka", "Uspavana Lepotica", "Ivica i Marica", "Mala Sirena"... mnogo su strašnije nego one uz koje su odrastale generacije

TRAŽE UBLAŽAVANJE

U današnje vreme, kada se zbog političke korektnosti sve glasnije čuju zahtevi da se i Diznijeve bajke ublaže jer ih mnogi ne smatraju dovoljno prilagođenim deci, gotovo je nemoguće zamisliti da su zastrašujuće originale nekad roditelji pričali deci. A, primera radi, sam naziv prvog izdanja bajki Jakoba i Vilhelma Grima bio je "Dečje i kućne priče". Vrlo je jasno kome su bile namenjene, čak iako su već naslovi pojedinih, poput "Kako su se neka deca igrala kasapljenja", "Devojka bez ruku", "Kum Smrt" ili "Zamak ubistava", jasno najavljuju opise strave i užasa.

- Plašim se da bi priče i bajke koje sam čitao kao mali i koje su me uvele u svet knjiga danas bile kritikovane. Sve su to priče pune surovosti i nasilja, kasapljenja i ubistava, magije i fantazije kroz koje se vide seksizam, rasizam i sujeverje. Cilj dečjih knjiga nije da popravljaju njihovo ponašanje, već da im prošire maštu. S klasičnim bajkama se odrastalo u zapadnom svetu. To su priče o otkrićima. One upoznaju decu sa egzistencijalnim misterijama - strahom od usamljenosti, terorom odbacivanja, potrebom za drugarima, borbom protiv sudbine, pobedom, ljubavlju, smrću... Klasične bajke govore deci ono što ona podsvesno znaju - ljudska priroda nije suštinski dobra, sukobi su realni, a život je težak pre nego što se dođe do srećnog trenutka - pa im tako pomaže u borbi sa sopstvenim strahovima - napisao je svojevremeno Artur M. Šlezinger Mlađi, američki istoričar.

NARODNA TRADICIJA

Stravične bajke, čiji cilj je bio da zaplaše decu i da ih spreče da, na primer, lutaju sami šumom ili razgovaraju sa nepoznatim ljudima, pričale su se oko ognjišta vekovima, od najranijih vremena. Zbog toga se različite verzije tih priča, poput "Pepeljuge", mogu naći u nemačkoj, španskoj, italijanskoj, ali i srpskoj tradiciji. Ipak, prve pisane verzije bajki svet je dobio u 17. veku, kada je francuski pisac Šarl Pero počeo da beleži ono što je nazvao "Priče i bajke iz starih vremena s poukom". Ta njegova knjiga, u kojoj su se našle "Uspavana Lepotica", "Crvenkapa", "Mačak u čizmama" i "Pepeljuga", inspirisala je ljude poput braće Grim, Hansa Kristijana Andersena i Aleksandra Puškina da beleže narodne priče, a često ih i prepravljaju za neku novu publiku.

- Pre nešto više od dva veka, u decembru 1812, Jakob i Vilhelm Grim objavili su prvi deo svojih "Dečjih i kućnih priča" ("Kinder und Hausmarchen"), drugi je izašao 1815. Grimovi teško da su mogli i da pretpostave da će njihove priče postati najpoznatije "bajke" u svetu. Ironija je da veoma malo ljudi upoznato sa tim prvim izdanjem, a braća su ih objavila još šest do konačnog izdanja iz 1857. Od 1812. do 1857. izbrisali su mnoge priče koje su se našle u prvom izdanju, zamenili ih novim verzijama, dodali oko 50 priča... Sve te promene dovele su do toga da mnogi ne obraćaju pažnju na prvo izdanje. Ipak, smatram da je ono možda i važnije od sedmog izdanja jer pokazuje originalne namere braće Grim. Te priče su često divnije od kasnijih, rafinisanijih verzija. Fascinantne su jer su direktne i nepretenciozne. Braća Grim ih tada još nisu "vakcinisali" ili cenzurisali da se više uklope u njihovo sentimentalno hrišćanstvo i puritansku ideologiju - napisao je Džek Zajps, profesor nemačke književnosti Univerziteta u Minesoti, u predgovoru prvog prevoda originalnih bajki na engleski.

ZASTRAŠUJUĆA BAKA O SNEŽANI: ZLA MAJKA,

PRINC ZALJUBLJEN U LEŠ I PLES DO SMRTI

Diznijev film "Snežana i sedam patuljaka", snimljen još 1937. godine, najuspešniji je crtani film u istoriji kinematografije. I sigurno je najpopularnija animirana bajka koja je ikad snimljena, a samo studio Volta Diznija snimio ih je nebrojeno mnogo.

I ovu priču skoro svi dobro znaju: prelepoj princezi Snežani na rođenju umire majka, nešto kasnije i otac, a njena maćeha zla kraljica ljubomorna je što njeno čarobno ogledalo tvrdi da je devojčica lepša od nje. Zbog toga daje naređenje lovcu da je odvede u šumu, ubije je i donese joj njeno srce. Lovac pak nije imao srca da presudi nedužnom detetu, pa ju je pustio. Ogledalce ubrzo otkriva kraljici da je Snežana živa i da je našla sklonište u kući sedam patuljaka, pa ova odlučuje da sama završi posao. Prerušena u staricu, ona daje Snežani otrovanu jabuku i, kada je ova pojede, umire. Patuljci je stavljaju u stakleni kovčeg i jednog dana kraj njega prođe princ, poljubi devojčicu i ona se probudi, pa svi slave.

Kanibalizam

U Diznijevoj verziji sve je lepršavo, Snežana peva sa pticama i drugim životinjama, a čak ni opasnosti koje se nadviju nad njom nikada ne deluju kao nešto što će mladoj lepotici doći glave. Međutim, originalna priča "Snežana", nemačka bajka koju su prvi objavili braća Jakov i Vilhelm Grim, sve je samo ne lepršava i vesela. Skoro svi elementi su tu - zla kraljica, magično ogledalo, patuljci, stakleni kovčeg... ali je sve mnogo strašnije nego u crtanom filmu.

Počinje prilično poznato - kraljica sedi kraj prozora dok pada sneg, nabode iglu na prst i, kada se krv razlije po snegu, poželi da rodi ćerku sa kožom belom kao sneg, kosom crnom kao drvo i usnama crvenim kao krv. Nakon nekog vremena, ta želja joj se ispuni - rodi se Snežana. Međutim, tada kraljica, u originalnoj verziji majka, a ne maćeha, postane ljubomorna što joj čak i njeno ogledalo govori da je njena ćerka lepša od nje. I odluči se da pozove lovca i naredi mu da je odvede u šumu i ubije, ali da joj donese jetru i pluća kao dokaz.

U šumi je lovac, oduševljen lepotom devojčice, odlučio da je ne ubije sam, već da taj posao prepusti zverima.

"Ubio je vepra i njegova pluća i jetru odneo kraljici kao dokaz da je Snežana mrtva. Ona je to onda obarila sa solju i pojela."

Snežana je sama lutala šumom i završila je u kući sedam patuljaka. Oduševljeni njenom lepotom, pišu braća Grim, oni joj dozvoljavaju da ostane u njihovoj kući, ali sa jasnim uslovima.

"Patuljci su se sažalili i rekli su joj:

- Ako nam budeš održavala kuću, kuvala za nas, šila, nameštala krevete, prala i heklala, ako sve budeš održavala kako treba, sve bude mirno, dozvolićemo ti da ostaneš kod nas i obezbedićemo sve što ti je potrebno. Ali zbog kraljice ne puštaj nikog da uđe u kolibu dok smo mi u rudnicima i tragamo za zlatom."

Istovremeno, ispitujući ogledalo ko je najlepši na svetu, kraljica saznaje da joj je ćerka živa, pa rešava da je sama ubije. Po poznatoj matrici, pretvara se u staricu s jabukama i odlazi do kolibe, gde nekoliko puta pokušava da je ubije - stežući joj haljinu, nabijajući joj češalj u glavu i, na kraju, otrovnom jabukom. Kada Snežana padne otrovana, kraljica je konačno srećna.

"Patuljci su mislili da je sahrane, ali je Snežana izgledala više živo nego mrtvo, pa su napravili stakleni kovčeg i stavili je tako da svi mogu da je vide.

Snežana je dugo ležala u kovčegu, ali nije trulila. I dalje je bila bela kao sneg i crvena kao krv. I izgledalo je kao da spava.

Besni sluga

Dogodilo se da je princ jednog dana došao do kolibe i želeo je da prespava u njoj. Ušao je u sobu i video Snežanu u kovčegu, nije mogao da skrene pogled sa nje. Tražio je da kupi Snežanu, ali patuljci nisu hteli da je prodaju ni za sve pare ovog sveta. Princ im je tada rekao da mu je daju kao poklon jer ne može da živi ako ne gleda u nju i da će da je čuva i da pokaže da mu je ona voljena. Patuljci su se sažalili i dali su mu sanduk. On je odneo i stavio ga u svoju sobu, sedeo je po ceo dan kraj njega i gledao u Snežanu. Besni sluga se nervirao što mora da nosi kovčeg i čisti ga, pa je u besu udario telo devojke. Tada je parče jabuke izletelo iz njenog grla i ona je oživela. Kada je princ to video, nije znao šta da radi od sreće."

U originalnoj verziji princ i Snežana reše da se venčaju, a kada za to sazna kraljica, ona dođe na svadbu.

"Čelične klompe je princ tada zagrejao na vatri. Naterao je kraljicu da navuče na noge užarenu obuću i da igra dok joj je čelik pržio noge. Igrala je i igrala do smrti."

IZBRISANE PRIČE: IGRA KASAPLJENJA

U odnosu na prvo izdanje, braća Grim su izbrisala oko 40 priča. Što i ne čudi ako se vidi da je jedna od njih imala već brutalan naziv: "Kako su se neka deca igrala kasapljenja".

U ovoj priči govori se o gradu Franeckeru, u kome su se dečaci i devojčice od pet i šest godina igrali zajedno. Jedan od njih je izabran da glumi kasapina, pa je to ozbiljno shvatio i ubio je jednog dečaka koji je glumio prase kako bi od njega napravio kobasice.

Jedna žena je pozvala dečaka u gradonačelnikovu kuću i pozvala je gradski savet da razmotre šta će sa dečakom. Nakon većanja odlučeno je da se dete pusti bez kazne.

MALA SIRENA: ODSEČEN JEZIK

Priča o ljubavi sirene Arijel i princa Erika ovekovečena je u Diznijevom crtaću "Mala Sirena". Dok se ova bajka završava srećnim krajem i venčanjem zaljubljenog para, originalna priča iz pera Hansa Kristijana Andersena je mnogo mračnija.

Primera radi, Arijel ne gubi glas, već joj morska veštica Ursula odseca jezik. Takođe, Arijel ne uspeva da osvoji srce princa, a da bi se spasla, mora da ga ubije. Međutim, ona nema srce da to uradi, pa umire i pretvara se u duha.

Kurir.rs/ Andrija Ivanović

Bonus video: