ISPOVEST DOKTORKE DRENKE O ŽIVOTU U NEMAČKOJ: Mlada naučnica nije imala dilemu da li da se vrati u Srbiju NIJE SVE U NOVCU

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ kroz globalni program "Migracije i dijaspora" pruža našim visokokvalifikovanim radnicima podršku pri povratku u Srbiju povezujući ih sa institucijama u našoj zemlji gde bi se zaposlili na određeno vreme.

Dodaje da je osnovne studije završila na Biološkom fakultetu u Beogradu, nakon čega je upisala doktorske, a tada je počela sa upoznavanjem novih metoda kako bi radila na istraživanjima matičnih ćelija:

- Posledoktorsko usavršavanje jeste bio moj cilj nakon doktorata. Za sam odlazak u inostranstvo, u mom slučaju Nemačku, morate prvo biti spremni za učenje jezika, što je prvi ozbiljan korak, ali i još važniju validaciju vašeg znanja u drugačijoj sredini.

Moj odlazak i samo navikavanje na drugu zemlju nije trajao predugo. Tamo su svi posvećeni poslu, a kada sam i ja ušla u taj ritam, život je počeo da teče po nekom obrascu. Nije bilo nekih nepredviđenih socijalnih ili ekonomskih momenata i to mi je prelazak i adaptaciju učinilo lakšim.

Ona navodi i da je u glavi imala misao i cilj da odlazi u uređenije društvo s boljim uslovima za rad.

- U Nemačkoj sam radila u Centru za istraživanja bolesti koštano-mišićnog sistema. Od 2017. sam radila na odeljenju za ortopediju u Univerzitetskoj klinici u Vircburgu. Tako sam se iz oblasti hematologije, kojom sam se bavila u Beogradu), preorijentisala na ortopediju, što mi je otvorilo nove mogućnosti, jer je ta oblast u Nemačkoj bila naročito razvijena grana medicine, te sam bila saradnik zanimljivih projekata, a neke sam i vodila samostalno. Tamo je komunikacija između istraživača i lekara kliničara uvek išla dvosmerno, što je velika prednost. Uz brojne državne i privatne fondacije, Nemačka ima sistem za finansiranje naučnih istraživanja kao dodatni podsticaj - ističe dr Trivanovíć, specijalista za hematologiju i matične ćelije.

Dodaje i da je te 2020. počela pandemija korone, što je dosta uticalo i promenilo socijalni život u Nemačkoj.

- Pre korone sam u Srbiju dolazila na otprilike svaka tri-četiri meseca, ali kad je krenula ta pandemija, to više nije bilo moguće, što mi je dosta teško palo. Naredne 2021. sam dobijala i nove ugovore, ali sam morala da prelomim. Privatne stvari su imale prednost, i u februaru 2022. vratila sam se u Beograd.

Dr Trivanović podseća i da je s fakulteta otišla na neplaćeno odsustvo, ali da je Institut za medicinska istraživanja uvek bio otvoren za povratak saradnika iz inostranstva.

- Prilikom povratka, Institut za medicinska istraživanja mi je izašao u susret. Tada sam se javila nadležnima, ministarstvu, da bih bila prijavljena kao povratnik i da želim da se vratim i nastavim rad u Srbiji. Što se tiče naše države, ona nudi podršku prilikom povratka sa usavršavanja i imamo neku vrstu prioriteta prilikom zapošljavanja.

Na sadašnjem poslu radim dosta interesantnih stvari, dobila sam slobodu što se tiče odlučivanja kojim projektima ću se baviti, što je za mene odlično. U Nemačkoj sam shvatila da nije sve u novcu, te da je za napredak i razvoj neophodna dobra organizacija rada. Zadovoljna sam trenutnim poslom i trenutno ne razmišljam o odlasku, tek sam došla u svoju zemlju.

Kurir.rs/ Aleksandra Kocić