SNEGA IMA SVE MANJE, A TO NIJE DOBAR ZNAK Klimatolog Đurđević izneo zabrinjavajuće podatke: Raštimovali smo planetu

Svakog 16. januara klimatolozi, meteorolozi i ljubitelji zimskih sportova slave Svetski dan snega. Ipak, sa globalnim zagrevanjem planete stručnjaci upozoravaju da će snega biti - sve manje! Prema rečima klimatologa Vladimira Đurđevića, nedavno istraživanje sprovedeno i kod nas pokazuje negativni trend da snega u poslednjoj deceniji ima sve manje.

To je razlog i zašto se u Alpima sve više skijaških centara zatvara, a posebno onih na nižim nadmorskim visinama.

- Skijališta se pomeraju na veće visine i fokusiraju se da celi taj skijaški turizam lociraju na preko 2.000 metara, čak preko 2.500 metara - napominje klimatolog Đurđević.

Veštački sneg narušava prirodu

Kaže da u ovakvim situacijama veštački sneg može da pomogne, ali da takva vrsta "osneživanja" može imati negativnog uticaja na celokupnu životnu sredinu na tim lokacijama.

- Iscrpljuju se podzemne vode da bi se to radilo i na taj način narušava lokalni hidrološki balans, što može negativno da utiče na floru i faunu. Iako pravljenje veštačkog snega može da pomogne turističkoj sezoni, trebalo bi ga koristiti veoma pažljivo i u kontrolisanim uslovima - smatra Đurđević.

Planeta se može toliko zagrejati da nam ni veštački sneg neće biti od pomoći

Napominje i da postoji opasnost da se planeta toliko zagreje u budućnosti da nam ni veštački sneg neće biti od pomoći.

Đurđević je izneo zabrinjavajuće podatke:

• Do sredine ovog veka planeta će se sigurno zagrejati za jedan dodatni stepen.
• Trenutno je planeta toplija za jedan stepen u proseku nego što je bila pre stotinu godina.
• Zbog tog jednog stepena danas imamo manje snega nego što ga je pre bilo.
• Čak iako do 2050. godine bude ispunjen Pariski sporazum (globalni dogovor o klimi u okviru kojeg su sve zemlje sveta dogovorene da urade jednu stvar - napuste fosilna goriva, ne koriste više ugalj, naftu i gas da bi proizvodile energiju) ipak ćemo imati zagrevanje od još jednog stepena!
• To je zato što ne možemo za godinu dana da pređemo na obnovljive izvore energije.
• A ako značajno pređemo tu granicu zagrevanja od dva stepena, prilagođavanje novim klimatskim uslovima će biti veoma komplikovano
• Moramo veoma voditi računa šta radimo ako budemo želeli da se skijamo 2050. godine.

Što se trenutne prognoze tiče, snega će biti ovih dana.

- Posebno u južnim delovima naše zemlje. Beograd je na granici. Sutra ćemo imati neuobičajeno toplo vreme za ovo doba godine. U južnim oblastima i planinama biće snega za vikend - kaže klimatolog Đurđević.

Primetićemo da snega ima sve manje i manje.

- Zima će biti toplija od proseka. Može i sada da se desi da bude malo više snega i malo hladnije temperature, iako je zima iznad proseka. Imali smo takve situacije 2012. i 2017. godine. Ne treba mi da zaboravimo sneg, ali ćemo primećivati da ga iz godine u godinu ima sve manje i da se sve kraće zadržava - kaže naš poznati klimatolog.

Raštimovali smo planetu

Klimatske promene znače i da je planeta malo raštimovana, a ne samo da je sve toplije i toplije.

- Klimatske promene u punoj slici znače na neki način malo raštimavanje planete i to raštimavanje uključuje te neuobičajene obrasce transporta vazdušnih masa i kretanja vazdušnih masa tako da se desi ponekad da se hladan vazduh previše spusti na jug, znači mnogo južnije nego što je to bilo u prošlosti i zbog toga dovede do padavina u južnim krajevima - kaže Đurđević.

Kako ističe, upravo je takva jedna situacija na snazi u Severnoj Americi, gde će biti jako niske temperature.

- Biće probijeni i neki rekordi po pitanju minimalnih temperatura u Severnoj Americi što je neobično i na neki način kontraintuitivno od ovoga da je planeta u sve toplijem režimu. Povremeno na pojedinim lokacijama mogu da se dese neuobičajeno niske temperature što upotpunjuje te slike da je klima definitivno promenjena i da neke stvari više ne važe na planeti - kaže Đurđević.

Napominje da je sada na nama da zadržimo raštimavanje u granicama koje su prihvatljive i koje nas neće koštati puno novaca, živaca, pa i ljudskih života.

- Neki od tih problema su vrlo ozbiljne pretnje i za javno zdravlje. Imali smo puno šanse u prošlosti da popravljamo stvari, nismo to iskoristili, nismo dovoljno ozbiljno shvatili ovaj problem zato što nije bio tako jasno vidljiv kao danas. Danas jasno vidimo o čemu se radi i trebalo bi ovih narednih 30 godina da iskoristimo da stvari malo dovedemo u red i da se, malo odgovornije odnosimo prema celom problemu i našoj planeti. Jer drugu nemamo - zaključio je klimatolog Vladimir Đurđević za RTS.

(Kurir.rs/Blic/RTS)

BONUS VIDEO: