SRBIJA SVAKE GODINE BACI 100 MILIONA EVRA? Stručnjaci tvrde: Otpad je nacionalno BLAGO, a mi izvozimo 250.000 tona godišnje

Nažalost, u Srbiji flaše, stare gume i električni uređaji i dalje završavaju u rekama, deponije rastu, a smeće se gomila oko kontejnera. Podatak da Srbija godišnje proizvede oko 2,8 miliona tona otpada, a reciklira svega 15% od toga, je poražavajući. Procene pokazuju da svake godine bacimo najmanje 100 miliona evra. Kako se ova statistika može promeniti na bolje i šta je potrebno da bismo više zaradili od otpada?

Na ovu temu razgovarali su gosti emisije "Puls Srbije" - Nikola Egić, predstavnici Udruženja reciklera Srbije i Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.

Mitrović se najpre dotakao alarmantnog podatka da se u Srbiji samo 15 odsto otpada reciklira.

- Da bi se ova brojka povećala, potrebno je uspostaviti efikasniji sistem upravljanja otpadom. Ne možemo upravljati komunalnim otpadom za 200 do 300 dinara po domaćinstvu, niti bez deponinske takse. Dok nemamo taksu na deponovanje otpada, postoji interes da se smeće gura u periferije gradova, potoke i divlja skladišta. To stvara haos i povećava rizik od havarija poput poplava - rekao je.

Mitrović je istakao važnost edukacije građana i infrastrukturnih promena.

- Građani su najveći saveznik ovih promena. Sve ankete govore da 80% građana želi da reciklira. Problem je u infrastrukturi – ne možemo motivisati građane da razdvajaju otpad, a da sve to kasnije završi u jednom kamionu. Ključ je u deponijskom sistemu, taksi i depozitu. Naš cilj do 2030. godine je da povećamo reciklažu sa 15% na 45% - istakao je.

Nikola Egić istakao je problem nedostatka odgovarajuće infrastrukture.

- Otpad se ne može gledati integralno. Potrebna je dobro organizovana infrastruktura koja omogućava odvojeno prikupljanje i tretman otpada. Na primer, posebni tokovi otpada, kao što su akumulatori, gume, električni i elektronski otpad, moraju se tretirati posebnom opremom. Prošle godine smo sakupili 40.000 tona električnog i elektronskog otpada, ali je potrebno mnogo više - rekao je Egić.

Egić je dodao da se u Srbiji još uvek ne pridržavamo evropskih standarda u potpunosti.

- Danas svaka država čuva svoje resurse. Srbija izvozi 250.000 tona otpada godišnje. Moramo čuvati te resurse za našu industriju. Na primer, nedostaje nam 100.000 tona staklenog krša i 50.000 tona otpadnog drveta.

Mitrović je naglasio važnost reciklaže u očuvanju resursa.

- Otpad je nacionalno blago. Reciklažna industrija mora biti podržana kroz subvencije i fondove. Trenutno imamo dobre rezultate u prikupljanju posebnih tokova otpada, ali uvek može bolje. Prošle godine smo sakupili 5,7 milijardi dinara od posebnih tokova otpada, što je 10% više nego prethodne godine.

Prema Mitroviću, reciklaža može biti inkluzivna, pružajući prilike i za najugroženije slojeve stanovništva.

- Moramo motivisati privatne investicije u reciklažu. Na primer, tekstilni otpad je veliki problem – godišnje generišemo preko 20.000 tona tekstilnog otpada. Zašto ne postoji reciklaža tekstila u Srbiji?

Egić je istakao potrebu za kontinuiranom edukacijom građana.

- Imamo dobar odziv, ali nismo još zadovoljni. Novac je uvek potreban, ali je ključna edukacija i podizanje svesti. Produžena odgovornost proizvođača funkcioniše – svi uvoznici i proizvođači opreme plaćaju naknadu koja ide u budžet za reciklažu. Taj novac se koristi za poboljšanje tehnoloških rešenja i razvoj mreže za sakupljanje.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

Bonus video: