Litijum je nafta 21. veka i u centru je velike ekonomske i zelene utakmice, a Srbija, zahvaljujući prirodnim bogatstvima i rezervama ovog metala budućnosti, ima neverovatnu razvojnu šansu!
Drugo, država Srbija iz ovog projekta mora izvući najvišu ekonomsku dobit, odnosno zaokružiti ceo proces - od rudarenja, preko proizvodnje katoda, litijumskih baterija, do električnih automobila.
Srbija bi mogla samo od litijum-karbonata da uveća svoj BDP za 0,95 odsto godišnje. Ukoliko se na to doda i proizvodnja katoda, dela baterije za koji se koristi litijum, to bi onda, prema nekim proračunima, iznosilo 1,4 milijarde evra, što bi bilo uvećanje za oko 2,06 odsto BDP.
Milan Antonijević
Bez zagađenja vode, vazduha i zemljišta
foto: Kurir televizija
Pravnik Milan Antonijević kaže za Kurir da je Srbija, zahvaljujući svom prirodnom bogatstvu, jedna od retkih zemalja u kojoj jedan ovakav projekat može da bude realizovan u kratkom vremenskom periodu.
- Iskopavanje litijuma nosi znatnu ekonomsku dobit, koju će posebno uvećati prateće investicije. Međutim, ono što je vrlo važno jeste poštovanje strogih evropskih propisa kad je ekologija u pitanju. Unutar zelene agende se ne mogu naći projekti koji zagađuju životnu sredinu, te stoga EU, sa jedne strane, garantuje da će ta proizvodnja, ukoliko bude sprovedena u Srbiji, biti ekološki čista i neće narušavati ni vazduh, ni vodu, ni zemljište - kaže on i dodaje da se u Srbiji mora započeti dijalog jer nema nijednog racionalnog razloga zašto ne bi pristupila projektu ukoliko se poštuju sva pravila struke.
Ukoliko bi se pak otišlo i korak dalje, te bi se i litijumske baterije proizvodile u Srbiji, imali bismo uticaj na BDP od 3,97 odsto. A ukoliko bismo ceo proces zaokružili proizvodnjom električnih automobila, BDP bismo uvećali za 16,45 odsto, što je oko dodatnih 12 milijardi evra.
Bitno je istaći da ovo nije kratkoročna investicija i nisu prihodi koji bi se ostvarivali tokom samo jedne godine, već decenijama.
Što se tiče Loznice, budžet grada danas je 30 miliona evra, a zahvaljujući ovom projektu za šest godina bi bio uvećan na 220 miliona evra, što bi omogućilo gradu da znatno unapredi infrastrukturu, usluge i obezbedi kudikamo bolji kvalitet života građana.
Litijum je deo zelene agende i svi koji ga imaju će i da ga - kopaju. Slični projekti se planiraju, ili se na njima radi i u drugim evropskim zemljama - Portugalu, Španiji, Nemačkoj, kao i u Francuskoj, gde je nedavno vlada planirani rudnik litijuma u departmantu Alije u središnjoj Francuskoj proglasila projektom od "velikog nacionalnog značaja".
Za Srbiju je ovo razvojna šansa u tehnološkom, energetskom, naučnom i privrednom smislu koju ne smemo propustiti, kaže za Kurir politički analitičar Dejan Vuk Stanković. To je i šansa za nova radna mesta.
foto: Kurir televizija
- Što se tiče samog rudnika, tu bi bilo oko 1.100 stalno zaposlenih, dok bi 1.300 novih radnih mesta bilo povezano s rudnikom. Dobit koju bi država imala od poreza, doprinosa, rudne rente, ukoliko se bude crpilo 58.000 tona litijuma, bila bi oko 182 miliona evra godišnje, a na te prihode išlo bi i oko 25 miliona evra za lokalnu zajednicu. Sa druge strane, ukoliko se stvori veza između rudnika litijuma i proizvodnje baterija, realno je očekivati da će naša zemlja, ako donosi pametne odluke, privući još nekog stranog investitora u automobilskoj industriji, koja ide u pravcu elektrifikacije - kaže on i dodaje da se slični projekti realizuju i u drugim evropskim zemljama, jer je litijum preduslov za naučni, tehnološki, privredni i društveni razvoj.
Mihajlo Rabrenović
Strateški važno za snažnu ekonomiju
Mihajlo Rabrenović, stručnjak za strategijski menadžment, smatra da je vrlo važno da se celokupni postupak, počev od iskopavanja uz pravičnu rudnu rentu pa sve do proizvodnje električnih automobila, realizuje u Srbiji, kako bismo, kako kaže, optimalizovali ekonomske benefite i stvorili dodatnu vrednost unutar zemlje:
- To bi omogućavalo povećanje broja radnih mesta, uz ubrzani razvoj domaće privrede. Izgradnja ovog vertikalno integrisanog privrednog pogona u Srbiji bi povećala strategijsku autonomiju i podstakla lokalnu proizvodnju, što je ključno za ekonomsku stabilnost i rast na duge staze. Srbija bi postala važan igrač u evropskoj zelenoj ekonomiji. Uspostavljanje proizvodnje bilo bi snažna poruka koja bi omogućila dalje privlačenje stranih investicija i novih partnerstava. Sve skupa bi doprinelo našem ukupnom ekonomskom razvoju i međunarodnom ugledu. Strategijski, ovo bi nam omogućilo da izgradimo snažnu, otpornu ekonomiju koja je znatno sposobnija da odgovori na globalne izazove.
Ističe da je pri realizaciji projekta suštinski važno da se ispoštuju svi ekološki standardi:
- To je i stav državnog vrha Srbije, ali i EU - ukoliko se ne poštuju evropski ekološki standardi, neće biti ni mogućnosti da se otvori rudnik litijuma!
foto: Kurir televizija
Mihajlo Rabrenović, stručnjak za strategijski menadžment, kaže za Kurir da su rast BDP, stvaranje novih radnih mesta, ali i strategijski zaokret naše zemlje na planu zelene ekonomije samo neki od benefita projekta rudarenja litijuma:
- Propuštanje ove šanse u trenutnom strategijskom momentumu bi bilo veliki gubitak za Srbiju, jer bismo izgubili priliku da postanemo lideri u proizvodnji električnih automobila i zelenih tehnologija u regionu, što izgleda da priželjkuju neki nedobronamerni, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Propuštanje prilike bi moglo znatno uticati na dugoročni ekonomski i tehnološki razvoj. Strategijski gledano, zanemarivanje ovog projekta bi nas ostavilo iza drugih, a smanjilo bi naše prilike za izgradnju održive i prosperitetne ekonomije.
