Cena poljoprivrednog zemljišta porasla za sedam hiljada evra po hektaru. Razlog - približavanje 2014, kada će stranci moći da kupuju našu zemlju

BEOGRAD - Pomama.
Cena obradivog poljoprivednog zemljišta u Vojvodini za poslednjih pola godine drastično je skočila, pa umesto 8.000 evra, hektar sada košta čak 15.000 evra. Uzrok naglog poskupljenja zemljišta je, kako kažu agronomi, približavanje datuma kada će stranci u Srbiji moći da ga kupuju pod istim uslovima kao i naši državljani. Na cenu zemljišta uticao je i dolazak 230 stranih kompanija, koje su u Vojvodini do sada uložile ukupno 6,432 milijardi evra.

- Pre pola godine jutro poljoprivednog zemljišta koštalo je do 5.000, a sada je 8.000 evra.

To znači da je hektar sa 8.000 otišao na 12.000 evra, a ima i onih koji traže 15.000. Cena raste jer lokalni tajkuni znaju da će višim cenama podstaći vlasnike zemlje da je prodaju.

Pokušavaju da prikupe što veće površine zemljišta kako bi, kad dođe trenutak, mogli da zgrnu veliku lovu. Očekuju da će od 2014, kada prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU stranci budu mogli da kupuju zemljište u Srbiji, za hektar zemljišta dobiti najmanje 30.000 evra - objašnjava Nenad Ilić, predsednik Udruženja za borbu protiv korupcije „Obruč“.

Kaže da su iza kupovine zemljišta uglavnom kompanije iz Hrvatske, Mađarske i Italije, a vlasnici je prodaju jer su zapali u dugove.

- Vlasnici do pet jutara zemlje koji nemaju svoju mehanizaciju moraju da je iznajmljuju kod vlasnika firmi od kojih kupuju i semena, mineralna đubriva... Kada dođe suša, oni ne mogu da vrate uloženi novac i prinuđeni su da prodaju zemlju - kaže Ilić i dodaje da Vlada treba što pre da istraži gde je nestalo više od 200.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, da ne bi pre­šlo u vlasništvo stranaca.


Preko hipoteke do zemlje

Profesor Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da najkvalitetnije zemljište tipa černozema kupuju domaći kupci koji su došli do para u tranziciji i strana lica preko ćerki firmi.

- Stranac nalazi fizičko lice u Srbiji koje na osnovu džepnih ugovora kupuje zemljište i onda u advokatskim kancelarijama sklapaju ugovor o pozajmici. Zemljište se stavlja pod hipoteku po toliko visokoj kamati tako da kupac, pošto ne može da vrati pozajmicu, ustupa zemljište strancu - kaže Ševarlić.