Oprez sa smakom, neko može i da poveruje

BEOGRAD - Psiholog, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu Oliver Tošković izjavio je danas da ne postoji stručnjak za smak sveta i da treba voditi računa o društvenoj odgovornosti kada se priča o toj temi.

Tošković je ocenio da nema ničeg lošeg ukoliko je neka tema povod za dobru zabavu, pa i zaradu, ali uz uslov da se niko ne povredi i to isključivo u tom slučaju.

On je rekao da je potrebno voditi računa o društvenoj odgovornosti i izneo mišljenje da, što se medija tiče, treba da postoji razlika šta je vest i šta je istina, a sa druge strane šta je zabava i šala i da se to jasno naznači.

Tošković je naglasio da kod građana nije primetio neku paniku na ulicama i da se ona može osetiti više u medijima.

Prema njegovim rečima, o smaku sveta koji se najavljuje za 21. decembar većina ljudi priča kao o nekom filmu koji se dešava, ali se onda na jednom, drugom, trećem TV kanalu, novinama, radio stanicama o tome naveliko priča pa ljudi na to i pomisle.

Uvek je priča zašto neko u nešto veruje ili ne, dodao je Tošković, i podsetio na radio emisiju Orsona Velsa baziranu na delu "Rat svetova" koja je izazvala paniku kod jednog broja ljudi u SAD.

"Stoga mediji, kao značajan izvor informacija imaju odgovornost da povuku jasnu granicu između dokumentovanog izveštavanja i neke šaljive priče i teme koja treba da privuče gledanost, ali i da jasno pokažu da to nije istina", rekao je profesor Tošković.

Govoreći o fenomenu predskazivanja apokalipse Tošković je rekao da je po nekim podacima od kada se vodi pisani trag oko 183 puta prognoziran smak sveta u različitim vremenima i civilizacijama.

Prema njegovim rečima, ipak se ne može reći da li je to dominantna tema jer se ne zna koliko se često pojavljuje u glavama ljudi i koliko u odnosu na druge, ali da jeste tema koja se s vremena na vreme provlači.

Tošković je ocenio da smak sveta zaokuplja ljudsku pažnju verovatno što ima veze sa nestankom, sa smrću, te da apokalipsa zapravo asocira na nestanak svega što osoba poznaje pa i nje same.

"A to je nešto što prirodno nosi strah i to je jedan od opštih strahova kod ljudi, strah od smrti. To je sve posledica sposobnosti koje ljudi imaju...a to je apstraktno mišljenje", rekao je Tošković.

On je rekao i da ljudi mogu da razmišljaju u simbolima, za razliku od drugih živih bića, i da zamišljaju stvari koje ne postoje.

Prema njegovim rečima, zato možemo da imamo maštu da zamislimo ili pišemo o recimo Hobitima, ali isto tako i zamišljamo šta će biti u budućnosti i šta će se desiti pa i šta će biti kada nas više ne bude što povratno izaziva težak osećaj i nelagodu.

"Sve što izaziva tako jake osećaje je nešto što je jako važno i time se ljudi bave", naveo je Tošković.

On je podvukao i da od poznanika iz sveta nauke ne zna nikoga ko se bavi smakom sveta u smislu koji se sada pominje...

Tošković je ukazao da se, na primer, astronomi nekada bave velikim dešavanjima u svemiru koji možda mogu da ugroze život na našoj planeti, ali da se o nekoj apokalipsi u smislu kojom se ljudi bave ovih dana i koja im okupira pažnju niko u ozbiljnom naučnom svetu ne bavi.

Kako je naveo, iako nije arheolog, Maje nikada nisu govorile o kraju sveta već se radi o tome da su zapisale neki datum u budućnosti koji je tako daleko bio u odnosu na njih i da su tu stali.

On je to uporedio sa bakom koja bi danas u nekom crkvenom kalendaru obeležila crvenom olovkom za nju značajan datum, pa bi ga onda neko za koju hiljadu godina našao i video te brojeve sa crvenom tačkom koje bi mogao interpretirati na milion načina pa i na ovaj na koji pojedini danas interpretiraju kalendar Maja.

Za one koji će "spas" od smaka sveta naći na pojedinim mestima, a u Srbiji se kao takvo spominje planina Rtanj, Tošković je naveo da ima onih koji idu da se lepo provedu, onih kojima je dosadno pa će ići da vide šta se dešava, onih koji se oduševljavaju takvim socijalnim dešavanjima pa i onih koji stvarno misle da će se nešto desiti.

"Teško mi je da poverujem da će neko ko veruje u smak sveta otići na žurku već će pre da, u panici, skuplja potrebne namirnice ili ono što on smatra da mu treba", rekao je Tošković.

Upravo zato, kada se priča o takvim temama, mora postojati odgovornost jer je činjenica "da ne postoji stručnjak za kraj sveta", ističe on, napominjući da, samo po sebi, izaziva paniku kada psiholog priča nešto ozbiljno na tu temu.