Kompanija pokušava da ih natera da odu u Srbiju, ali oni odbijaju dok im ne budu isplaćeno po 10.000 dolara duga

BEOGRAD - Trinaest državljana Srbije bukvalno gladuje u radničkim kampovima u Urugvaju, jer im je kompanija za koju su radili zabranila ulaz na njihov teren.

Kompanija pokušava da ih natera da odu u Srbiju, ali oni odbijaju dok im ne budu isplaćene zarade - oko 10.000 dolara duga po osobi.

Radnici se nalaze urugvajskim mestima Kolonila del Sakramento (dvojica) i Sijudad de Konćiljasu (11) i njima nije dozvoljen pristup terenu kompanije, kao ni njihovim restoranima.
Radnici iz Srbije, njih 35, stigli su u Urugvaj iz Beograda, 11. maja, da učestvuju u izgradnji najveće fabrike celuloze na svetu, koju finansira ogromna urugvajska kompanija "Montes del plata". U pitanju su monteri, zavarivači i cevari. Istovremeno, još jedna grupa naših državljana stigla je preko Slovenije.

"Aleksandar Majkanović iz firme "Almag" iz Kladova obratio se direktoru naše firme "Termoelektro", tražeći 30-40 ljudi koji bi radili tri meseca u Urugvaju. Za nas je zadužena austrijska kompanija "Kresta", kao i za Rumune, Hrvate i ostale iz regiona. Oni su nosioci dela posla i rade za 'Montes del platu' ", kaže jedan od radnika, Novosađanin, sa kojim su Novosti kontaktirali, a koji je, posle svih muka, želeo da ostane anoniman.

Krenuli su iz Beograda, gde im nisu dati ugovori o radu koje su blanko potpisali. Ni u Urugvaju nisu dobili nikakve ugovore. Ispostavilo se da firma koja ih je dovela nije "Almag", već "Sandens", a da je "Almag" u blokadi.
Platu je trebalo da dobiju do 1. jula, ali nisu dobili skoro ništa osim po 300 evra putnih troškova. Dogovorena cena je 10 evra po satu.

"Kada smo shvatili da para nema, obratili smo se nacionalnom sindikatu "Šunka", koji nas je takođe zavlačio dve nedelje, dok nismo shvatili da su u dogovoru sa "Krestom“. Posle smo čuli da su slične probleme imali i bosanski i turski radnici. Obratili smo se, po savetu dvojice prijatelja Urugvajaca, i našem konzulatu u Buenos Ajresu. Pošto smo digli gužvu, neke pare su pomalo isplaćivane. Ali krali su nam radne sate, nekom su dali po 18.000 pezosa, nekom 45.000, nije bilo kriterijuma", kaže ovaj Novosađanin.

Pošto je veći broj ljudi poslao novac kućama, ostali su bez para. Onda su im menadžeri ponudile ugovore na španskom. Ispostavilo se da će dobiti novac za put kući, ako potpišu da im firma ništa ne duguje. Neki su potpisali i otišli. Od 35 ljudi ostalo je 10 najupornijih.

"Na razne načine su pokušavali da nas izbace iz kampa, dolazili su čak i momci iz obezbeđenja. Neko kaže da su bili naoružani, ali ja to nisam video. Od 5.000 do 6.000 ljudi koji su u kampovima, bar polovina njih ima probleme s isplatom i pritiscima. I oni koji nisu poslali pare kući ostali su na rezervama. Nemamo više od čega da živimo, ali nećemo popustiti ucenama", kaže jedan od njih.

Njihov advokat dr Alba Bereta alarmirala je policiju i pravosuđe i izdejstvovala da ne mogu da budu iseljeni bez pravne naredbe. Preko našeg konzulata ljudi su se obratili i urugvajskom Ministarstvu rada, a kako kažu, veliku pomoć dobili su od SPC i oca Boška iz eparhije u Buenos Ajresu. U Ministarstvu spoljnih poslova potvrđeno nam je da su genezu celog slučaja tražili od naše ambasade i zatražili da se ova maksimalno angažuje i zaštiti radnike.